ThermalTake Frio Extreme

Dizajn i rešenja

Možemo reći da je Frio Extreme „sazreo“, jer nema nikakve plastične poklopce kao što su imali prethodni Frio hladnjaci, zbog čega prema našoj proceni, Extreme izgleda ozbiljnije od svojih prethodnika.

Hladnjak ima interesantan dizajn sa nesimetričnim aluminijumskim listićima koji na jednom kraju imaju „ispupčenje“ i tako su postavljeni da se ispupčenja javljaju na svakom drugom listiću. Takva postavka rebara daje optičku iluziju da su listići krivi, kao i da su dosta retki, jer je svaki drugi uvučen. Ovo daje atraktivan i zanimljiv izgled hladnjaku te ćete ga verovatno zagledati neko vreme čisto da biste utvrdili da li su rebra stvarno kriva i da li se možda spajaju.

Međutim, aluminijumski listići uopšte nisu retko postavljeni, šta više, dosta su gusto upakovani, a razmak između njih je svega 1,5mm. Samo je vizuelni utisak da je razmak veći, jer je svako drugo rebro(listić) koje viri na 3mm međusobne udaljenosti. Dva gornja listića su ukrašena sa šarama i „Tt“ logo-om sa obe strane, dok su ostala rebra skroz ravna.

Ako stavite Frio Extreme i NH-D14 jedan pored drugog učiniće vam se kao da su indentični, ali nisu. Naime Frio Extreme po „tornju“ ima čak 56 aluminijumskih listića, što ih čini ukupno 112, dok NH-D14 po „tornju“ broji 42, tj. ukupno 84 listića. Jedno rebro kod Thermaltake-a je dosta uži nego kod Noctua-e, tj. 35,5 mm dubine naspram 46 mm. Širina im je skoro ista (Frio Extreme je širok 145 mm, a Noctua NH-D14 140 mm) tj. razlikuje se samo za 5 mm.

Bacili smo se na malo matematike s idejom da izračunamo efektivnu površinu oba hladnjaka za prenos toplote. Verovali ili ne, grub proračun kaže da oba hladnjaka imaju površinu preko jednog kvadratnog metra. Teško je dati tačnu procenu zbog kompleksnosti oblika i postavke listića, ali Frio Extreme ima površinu od oko 1,19 m², a NH-D14 od oko 1,08 m². Dakle razlika je oko 1000 kvadratnih centimetara (0,1 m²).

Ventilatori se žicama kače sa spoljnje strane, što i nije najelegantnije rešenje, tako da konkurentni D14 ima elegantije rešenje. Kod Thermaltake-a se žice ubadaju u samo telo hladnjaka kroz male rupice od gore i dole, što je prilično jednostavan metod koji omogućava da brzo i lako podešavate visinu ventilatora.

Međutim, sa sobom povlači i jednu manu. Potrebno je samo nekoliko puta da promašite rupu da biste izgrebali površinu aluminijumskog listića.

Ventilator ima jak crni ram sa 11 plavih poluprovidnih peraja. Ne znamo zašto je Tt preskočio sleevovanje 30-centimetarskog PWM kabla, jer goli kablovi nisu baš lep prizor, a osim toga u današnje vreme manje-više svi „high end“ hladnjaci dolaze sa sleevovanim kablovima.

Mali priručni fan kontroler je sjajan dodatak celom paketu i sa njim možete birati dva moda. Manuelno podešavanje brzine ventilatora u „VR“ modu ili „PWM“ mod gde se regulacija obrtaja prepušta matičnoj ploči ili možda nekom drugom izvoru PWM signala. Jedina, a verovatno i najveća mana Frio Extreme hladnjaka je da mali fan kontroler reguliše RPM samo u rasponu od 1200 do 1700 obrtaja. Tu negde gde je maksimum broja obrtaja za D14 kreće minimum za Frio Extreme. Nažalost isti je slučaj i sa PWM signalom, preko Easy Tune 6 broj obrtaja nismo uspeli oboriti ispod 1200 RPM-a, dok smo konkurentni Noctua NH-D14 sa istim softverom oborili na samo 165 obrtaja (da, sto šezdeset pet!).

Ova činjenica će verovatno u startu odbiti potencijalne kupce koji žele tih računar. Naravno uvek ostaje mogućnost korišćenja nekog drugog fan controlera koji je u mogućnosti da smanji broj obrtaja ventilatora ispod 1200, kao što je to u našem slučaju uspeo Cooler Master CoolDrive 4.

Baza je savršeno ravna i ima kvalitetan mirror finiš, što nikako ne možemo da kažemo i za NH-D14 kod koje je baza ravna, ali nema mirror finiš.

Još jedan mali minus za Frio Extreme je nedostatak bilo kakvih apsorbcionih materijala za upijanje vibracija od ventilatora, jer je konkurentni D14 opremljen sa istim.