Cooler Master Hyper T4

Dizajn i rešenja

Prvi utisak koji smo stekli gledanjem u T4 je da je neki mini TPC 800. T4 ima identične „šare“ po rebrima kao što ima i TPC, pre svega mislimo na dve vrste rebara koja se periodično smenjuju. Razlika naspram TPC-a je naravno u dubini samih aluminijumskih listića.

Još jedna stvar koju je T4 povukao od TPC-a je usmeravanje toplotnih cevi u centralni deo rashladnog tela, što čini jednu od bitnih razlika između T4 i 212-ke. TPC 800 se nešto nije proslavio sa takvim dizajnom, ali moguće je da će isti taj sistem bolje raditi u ovom slučaju zbog Direct Contact heat pipe-ova i plićih rebara. Spomenuvši Direct Contact tehnologiju, T4 ima mali hendikep naspram 212-ke jer ima CDC (Continuous Direct Contact) cevi koje su bolje skoncentrisane iznad samog jezgra procesora.

Da bismo detaljnije prikazali dizajn heat pipe-ova i puteve kojim idu kroz aluminijumska rebra, pripremili smo Vam GIF animaciju.

T4 broji ravno 50 rebara, dok ih 212 ima 57. Tih 50 rebara kod T4-ke su raspoređena u 109mm visine, dok je 57 komada kod Hyper 212 raspoređeno u 111mm. To nam kaže da T4 ima jedno rebro na svakih 2,15mm, a 212 na svakih 1,95mm. Hyper T4 bi prema ovim informacijama trebao da bude “srećan” i sa nižim obrtajima ventilatora. Pošto su limovi savitljivi, merenju razmaka između listića smo pristupili matematičkim putem. Aluminijumski listići su kod oba kulera 0,4mm debljine, što znači da je razmak među listovima kod T4 1,75mm, a kod 212 Evo 1,55mm.

Prosečna dubina rebara T4-ke je 43mm sa širinom od 128mm. Kod Hyper 212 prosečna dubina rebara je 45mm, a širina iznosi 115mm.

Neki jako grub proračun na osnovu broja i dimenzija rebara kaže da oba kulera imaju približno istu površinu za predaju toplote, T4: 550cm², 212: 590cm². Ove cifre uzmite sa rezervom zbog kompleksnosti oblika listića kod oba modela, ali računica nam svakako potvrđuje pretpostavku da 212 ima veću površinu za predaju toplote zbog dodatnih sedam rebara.

Ako vas nismo ubili u pojam sa svim ovim brojkama, onda je dobro, jer nismo još završili. Uzevši T4 i 212 Evo u ruke, nekako nam 212-ka uliva više poverenja. Em što je malo teži od T4 (448g), Hyper 212 Evo (465g) je subjektivno čvršći, ali je to verovatno samo zbog gušće pakovanih rebara.

Detaljno ćemo uporediti baze od Hyper T4 (na fotografijama levo) i 212 Evo (na fotografijama desno).

Kod kulera sa golim heat pipe-ovima, tj. sa direktnim kontaktom stvari lakše mogu poći po zlu što se ravnoće tiče, nego kog klasičnih ravnih kontaktnih ploča. Iz tih razloga ćemo analiziranju baza i heat pipe-ova posvetiti više pažnje.

Sa fotografija možemo videti da stvari stoje katastrofalno u slučaju Hyper T4-ke (na fotografijama levo). Dve cevi u sredini su primetno uvučenije od druge dve cevi po rubovima. Da je situacija obrnuta, ne bi se previše brinuli, jer su jezgra smeštena po sredini procesora. Očekujemo da će se ovo u velikoj meri odraziti i na performanse kulera. 212 Evo (na fotografijama desno) ima spojene cevi (CDC) i iz tog razloga je obrada ravnomernija, a samim tim nema toliko odstupanje na sredini i rupa gde svetlost prolazi je primetno manja.

Po poprečnoj osi stvari stoje mnogo bolje kod oba kulera, ali je ispitivanje mnogo kompleksnije jer bi morali proveravati svaku cev posebno. Mi smo se skoncentrisali na jedan od dva srednja heat pipe-a.

Ventilator koji dolazi već montiran na hladnjak je prepoznatljivi XtraFlo 120 koji se našao na dosta Cooler Master-ovih kulera. Njegova tačna oznaka je A12025-18CB-4BP-F1. On ima crni kabel dužine 30cm i PWM regulaciju obrtaja koja prema deklaraciji ide od 600 do 1800 obrtaja.

Ovo bi bio idealni raspon između kojeg bi PWM ventilatori trebali da rade; 600 obrtaja je nečujan rad, a brzina od 1800 obrtaja je više nego dobrodošla ako svoj procesor opterećujete 100% na duže vremenske periode.

Nedavno smo imali uporedni test ventilatora gde nas je XtraFlo veoma prijatno iznenadio svojim performansama. Akustične osobine XtraFlo-a možete pogledati na ovom linku.