Hardverski deo
Kad su dimenzije u pitanju, kartica je nešto kraća od 23 cm (22,8 cm po zvaničnoj specifikaciji), te bi trebala bez problema da upadne u većinu standardnih ATX kućišta. Što se mase tiče, vaga je pokazala 526g.
PCB je crne boje, što je u neku ruku već standard od kojeg tek poneko odstupi. Nama se ovako najviše i dopada, jer crna se uklapa uz svaki ambijent kada su računari u pitanju. Zadnja strana je ogoljena, tj. bez aluminijumske pločice na koju smo navikli kod skupljih modela. Nije da će faliti, pošto je karta relativno lagana i kratka, te neće imati problema sa savijanjem.
Centralno mesto na kartici zauzima Pitcairn čip, kojeg ste već mogli da vidite na 7850 kartama.
Na slici iznad možete da se podsetite kako izgleda funkcijski dijagram Pitcairn čipa. Svaki klaster sadrži 64 šejder jezgara. R7 265 ima 16 klastera (možete i da ih izbrojite), za ukupnu „cifru“ od 1024 šejder jezgra. Tu je još i 32 ROP i 64 TMU jedinica.
Oko GPU-a se nalaze memorijski čipovi koje je proizveo Hynix. Ima ih 8 komada kapaciteta po 256MB oznake H5GC2H24BFR-T2C. Deklarisani su na 6 Gbps, ali su ovde podešeni na nešto niže vrednosti. Po našoj prognozi, memorija ovde može raditi na minimum 6GHz, a verovatno i par stotina megaherca više.
Sledi priča o VRM-u ove grafičke karte…
Dodaj komentar