Podeli ovo! 
Boffins tvrdi da u HDD tehnologiji i dalje ima života i da će cena pravljenja biti sve manja a kapaciteti sve veći. Nova studija pokazuje da će do 2020. godine hard diskovi biti dosta jeftiniji u odnosu cena/terabajt, nego bilo koja druga konkurentska tehnologija. Studija dalje predvidja da će svi ostali koji razvijaju trajne memorijske tehnologije (NVM), teško uspeti da zamene hard diskove u sledećoj deceniji.
Prema navodima popularnog inženjerskog časopisa IEEE Transactions on Magnetics, Profesor Mark Kryder i PhD student Chang soo Kim sa Carnegie Mellon Univerziteta su vršili istraživanje na 13 trenutnih i nadolazećih NVM tehnologija, u cilju istraživanja da li će neki od njih uspeti da nadmaši HDD-ove u odnosu cena/terabajt do 2020 godine.
Oni navode da, u slučaju ako HDD-ovi nastave da se razvijaju ovom istom brzinom, možemo očekivati da će u 2020. godini postojati 2.5″ hard diskovi koji će imati kapacitet od preko 14 TB a koštaće oko 40$. Cena flash memorija će biti oko 10 puta skuplja i dostići će tehnički limit koji će ih sprečiti u daljem razvoju do 2020-te, potpuno ih zaustavljajući u smeni hard diskova.
Kryder i Kim kažu da većina tehnologija verovatno neće biti konkurentne u odnosu na hard diskove ili flash memorije u to vreme, osim dva potencijalna kandidata :
– Phase change random access memory (PCRAM)
– Spin transfer torque random access memory (STTRAM)
PCRAM je baziran na faznoj promeni svojstava „chalcogenide“-ih stakala. Sa primenom toplote, staklo se menja u dve različite faze (amorphous i crystalline) koji se dalje koriste kao memorija.
PCRAM-ovi imaju potencijal koji nudi visoku gustinu a uz to može biti i cenovno-konkurentan hard diskovima, ali njihova najveća mana je to što zahtevaju nešto više napona za rad nego većina drugi tehnologija.
STTRAM, koji je najsličniji magnetskom RAM-u, koristi visoko-obrtne polarizovane struje da bi ispisivale podatke tako što preorientišu stanje magnetskog tunela koje su u sprezi sa pararelnim i antipararelnim orijentacijama. Kryder i Kim su došli do zaključka da STTRAM-ovi nude potencijalno bolju iskorišćenost napona , između ostalih prednosti koje poseduju.
Ako STTRAM-ovi uspeju da se poboljšaju da upisuju više bitova po ćeliji, istraživači procenjuju da bi STTRAM-ova gustina mogla da bude glavni adut koji bi ih postavio na prvo mesto kandidata za zamenu flash memorija i verovatno hard diskova.
Ali naravno, to se uskoro neće dogoditi.
Izvor : fudzilla
Komentarišite na forumu…
Dodaj komentar