ASUS A88X-PRO

Audio podsistem

Frekvencijski odziv

Frekvencijski odziv nam govori kako se signal pojačava u zavisnosti od njegove frekvencije. U idealnom slučaju to pojačanje bi trebalo da bude konstantno tj. da ne zavisi od frekvencije. Ovaj slučaj je naravno fizički neostvarljiv, ali frekvencijski odziv će biti dobar ako su pojačanja takva da se kreću što bliže nuli (nula je naravno idealan slučaj, jer važi 0=log10(1) gde je „1“ pojačanje). U suprotnom će neke frekvencije signala biti previše/premalo pojačane tako da će određena komponenta na datoj frekvenciji biti preglasna, pa će prigušiti ostale ili će biti slabija i kao takva biti prigušena od strane ostalih. Obe situacije su nepovoljne tako da je dobar rezultat ostvaren samo ako su obe vrednosti što bliže nuli tj. apsolutna vrednost istih je što manja.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24bit 96KHz

Obzirom na to da se ovde radi o generičkoj implementaciji ALC1150 audio kodeka, rezultati frekvencijskog odziva su veoma dobri. To se naročito odnosi na režim rada 24-bita 96 KHz, ali u 24-bita 44,1 KHz rezultati su primetno slabiji nego na matičnim pločama sa audio kodecima na „steroidima“.

Odnos signal/šum

Odnos signal/šum nam govori koliko je sam signal „jači“ u odnosu na šum. Idealan slučaj je da šuma nema tj. da je signal beskonačno puta jači od samog šuma. Ovo je fizički nemoguće ostvariti, a pošto se i ovaj podatak izražava takođe u decibelima veća vrednost znači bolji rezultat. U našem slučaju sve preko 75dB se može smatrati dobrim, a ako imate nešto bolje zvučnike onda sve preko 80dB, jer se ovaj faktor najlakše primećuje od svih. Obično integrisane zvučne karte imaju između 80 i 90dB, dok bi one diskretne zbog manjih smetnji okoline, kao i kvalitetnijih komponenti trebalo da imaju između 90 i 110dB. Sve iznad ovoga se može deklarisati kao vrhunski rezultat, imajući u vidu smetnje iz okoline isl.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24bit 96KHz

Odnos signal-šum je izvanredan tek u 24-bita 96 KHz, a „krivac“ za loše rezultate u 44,1 KHz je velika distorzija. Šta je razlog ovome nismo sigurni, ali moguće je da je ulazni ADC dobio malo jači signal sa izlaza, što je uzrokovalo distorzijom, koja je naravno pokvarila i ostale rezultate u 44 KHz.

Totalna harmonijska distorzija

Svaki periodičan signal sa nekom frekvencijom ponavljanja (osnovna frekvencija) se može predstavljati kao zbir „sinusoida“ različitih amplituda na frekvencijama koji su celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Sigurno se pitate zašto sve ovo pričamo i kakve to veze ima sa kvalitetom zvučnog signala. Zamislite da smo podesili zvučnu kartu tako da nam njen izlaz daje idealan sinusoidni signal određene frekvencije (npr. 1 KHz), i tada ćemo imati samo taj signal na toj osnovnoj frekvenciji tj. ostali signali na drugim frekvencijama neće postojati tj. njihova amplituda će biti nula. Zbog nesavršenosti celog sistema signal neće biti idealno sinusoidan i samim tim javiće se odbirci na celobrojnim množiocima celobrojnih frekvencija (2 KHz, 3 KHz,…) koje naravno ne želimo. Upravo je THD faktor koji meri uticaj ostalih harmonika u odnosu na onaj na osnovnoj frekvenciji i on se izračunava pomoću formule:

Gde P predstavljaju snage signala na određenim harmonicima tj. P1 je snaga signala na osnovnom harmoniku i to je ono što očekujemo da dobijemo, dok su ostali P-ovi negativna posledica nesavršenosti sistema. Kao što se jasno vidi iz formule cilj nam je da zbir snaga na harmonicima različitim od osnovnog bude što manja što dalje znači da nam je cilj da THD faktor bude što bliži nuli. Nula je naravno idealan i neostvarljiv slučaj u praksi.

U našem testiranju se javlja i faktor THD+šum gde se sabira uticaj THD-a i šuma zajedno. On se dobija tako što se snagama signalima koji se ne nalaze na osnovnoj frekvenciji pridodaje i snaga šuma tako da se dobija sledeća formula:

Pošto se ova vrednost isto izražava u decibelima i pošto sada u ulozi smetnje osim šuma dolazi i THD faktor, samim tim će dobijena vrednost biti svakako manja po apsolutnoj vrednosti u dB nego kod odnosa signal/šum. U realnosti ovaj faktor je od izuzetne važnosti, jer sumira one najvažnije smetnje. Pošto je test signal frekvencije 1KHz tada se očekuje peak na skoro 0dB na toj frekvenciji, jer bi peak na 0dB bi bio idealan slučaj tj. tada ne bi postojala harmonijska distorzija.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24bit 96KHz

Rezultat merenja totalne harmonijske distorzije i šuma je izvanredan za generičko audio rešenje tek u 96 KHz. Potencijalan razlog za loše rezultate u 44 KHz smo malopre spomenuli. U 96 KHz rezultati jesu u samom vrhu, tek nešto ispod Maximus VI Extreme, koja je takođe opremljena generičkim kodekom, ali od koje ima za nijansu bolji odnos signal-šum. Tu je i jeftini Biostar 1037U, koji ipak ima znatno manji dinamički opseg sa ALC662 kodekom u odnosu na ASUS koji nosi ALC1150.

Intermodulaciona distorzija

Još jedan negativni efekat koji se javlja je intermodulaciona distorzija ili skraćeno IMD. Ovaj efekat se javlja u interakciji dva signala bliskih frekvencija proizvodeći signale koji izazivaju dodatne negativne efekte na ukupan signal. Cilj nam je da ovih efekata nema tj. idealan je slučaj kada je IMD faktor jednak nuli što je naravno fizički neostvarivo. U ovom slučaju je manja vrednost bolja.

U grafikonima koje daje RightMark Analyzer bolje su vrednosti koje su što dalje od nule tj. koje imaju veću apsolutnu vrednost, osim kod dve podešene frekvencije u testu (60Hz, kao i 7KHz). Dok je kao rezultat prikazan procenat IMD smetnji zajedno sa efektom šuma u odnosu na koristan signal. Samim time bolja vrednost je manji procenat.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24bit 96KHz

Intermodularna distorzija daje takođe izvanredan rezultat u 24-bita i 96KHz, veoma slično ASUS Maximus VI Extreme, ali se je problem u 44,1 KHz sa distorzijom prisutan svo vreme.

Dinamički opseg

Čovekove uši mogu da registruju veliki opseg zvukova, od onih najtiših, recimo zvuk komarca, do recimo zvuka poletanja aviona. Razlika u energiji između ta dva zvuka je ogromna. Iz tog razloga zvučne kartice moraju da prekriju veliki opseg snaga signala, odnosno sve je tako podešeno da taj opseg bude približan ljudskom da bi sam zvuk bio što verniji. Ovaj opseg nam govori koliko je jača snaga signala sa najvećom snagom od onoga sa najmanjom mogućom snagom. I ovaj parametar se označava decibelima tako da je u našem slučaju bolje da dinamički opseg bude što veći tj. da nam dobijena vrednost bude što veća. Beskonačnost je idealan, ali neostvariv slučaj. Da bismo objasnili razliku snaga ako je npr. dinamički opseg jednak 80dB to znači da je snaga najjačeg signala koji zvučna može reprodukovati tačno 108 jača od snage najslabijeg signala koje zvučna može da reprodukuje. Što znači da najjači signal ima 100 miliona jaču snagu od najslabijeg.

RightMark audio analyzer na grafikonu ne prikazuje odnos najjači signal/najslabiji signal, već obrnuti tako da kao rezultat na grafiku očekujemo što veću negativnu vrednost tj. bolji je rezultat koji ima veću apsolutnu vrednost.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24bit 96KHz

Dinamički opseg je ono u čemu ova matična ploča zaista briljira. Rezultati su 96KHz veoma bliski onome što daje Biostar sa svojim Puro HiFi, ali nešto je bolji rezultat od onoga što daje Maximus VI Extreme sa identičnim audio rešenjem. Rezultati dinamičkog opsega u 44,1 KHz kvari distorzija koju generiše opterećenje na ulazu (line-in).

Prelazak stereo signala

Pri prenosu stereo signala može se desiti da se deo signala „prelije“ sa jednog kanala na drugi i obrnuto. Naravno, jasno je, da je ova pojava nepravilnost koja bi trebala da bude što manja tj. da deo signala koji prelazi bude što manji. Ako te pojave nema odnos korisnog signala i onog dela koji se „preliva“ jednak je beskonačnosti, a pošto se i ovaj odnos izražava u dB tada je idealna vrednost beskonačnost, dok je bolje da ista vrednost bude što veća.

I u ovom slučaju Rightmark audio analyzer izražava ovaj fenomen u obrnutom odnosu tako da je na grafikonu bolja manja vrednost, dok je za rezultat bolja veća vrednost.

16 bit 44KHz		24 bit 44KHz		24bit 96KHz

Prelazak stereo signala je i ovde nešto bolji nego na Maximus VI Extreme, ali je slabiji nego na Biostarovom Puro HiFi rešenju koje se u ovom testu pokazalo kao najbolje do sada. Ipak, mi smo sasvim zadovoljni onime što nudi A88X Pro sa svojim audio mogućnostima. Razlog za lošije rezultate u 44 KHz možda leži i u samom primerku matične ploče, jer je implementacija samog kodeka praktično identična kao i na Maximus VI Extreme modelu, gde se u poređenju sa njime mnogi rezultati prilično poklapaju kada je u pitanju reprodukcija i snimanje zvuka u 96 KHz 24-bita.

Strana 8 od 13

ASUS A88X-PRO Ciljna grupa korisnikaPakovanje i propratna opremaSpecifikacije i cenaHardverski nivo - Layout i čipoviHlađenjeKonektori i tasteriAudio podsistemSoftverski nivoBIOS Test sistem Rezultati testovaPar reči za kraj i finalna ocena

TagoviAMD benchmark emmi FM2 matična ploča recenzija review Steamroller test