Sapphire R9 290X Tri-X

Buka, temperature i OC potencijal

Tri-X sistem hlađenja bi trebalo da obezbedi sasvim pristojne performanse, pošto smo kod Toxic modela videli odličan prikaz akustičnih i termalnih karakteristika. Kako je dizajn identičan, ostalo je pitanje kako će se ovaj sistem izboriti sa Hawaii čipom, mada je TDP gotovo identičan (po proizvođaču) i iznosi 250W za oba čipa. Na Sapphire R9 280X Toxic modelu smo imali fabrički overklokovani čip koji je trošio skoro 300W. Iz tog razloga nismo bili mnogo skeptični nakon što smo videli da je u pitanju isti sistem hlađenja, doduše blago izmenjenong dizajna samog oklopa karte.

Temperatura u stanju mirovanja je iznosila 36°C, što je 13°C više od ambijentalne temperature koja je bila 23°C u toku testiranja. Jako dobro i tiho. Za brzinu okretanja ventilatora smo ostali uskraćeni usled kombinacije nove verzije MSI AB-a i novih 14.1 beta drajvera, pa ni GPU-Z softver nije uspeo da očita brzinu okretanja. Obzirom na prečnik ventilatora, kartica je bukvalno nečujna dok je u stanju mirovanja, na nekih 50cm od pozicije gde smo sedeli tokom testa. Zaista morate da se potrudite da je čujete. Spakovana u kućište, ova grafička karta je definitivno nečujna.

Fabrički klokovi grafičke karte su 1040/1300MHz za GPU i memoriju respektivno, dok je radni napon iznosio 1,164V.

Kada se pokrene Unigine Valley, temperatura se podiže na 73°C, dok ventilatori rade na 40%. U ovim uslovima ventilator je i dalje praktično nečujan. Ali je primetna mala razlika u odnosu na stanje mirovanja što je i logično za ovako snažan grafički čip. Temperature karte su u odnosu na referentni model niže za čitavih 22°C, pošto su oni dostizali temperaturu od 95°C. Jako dobar rezultat i svakako odlično rešeno pitanje termalnih sposobnosti hlađenja, ali i akustike.

Temperature naponske jedinice za GPU su iznosile odličnih 72°C (VRM 1), odnosno 50°C (VRM 2) za naponsku jedinicu memorijskog podsistema.

Kada je overklok u pitanju, postigli smo odličnih 1158MHz za GPU i standardnih 1460MHz, odnosno 5840MHz efektivno za memoriju što donosi bolje performanse oko 15%. Napon smo podigli na razumnih 1,258V, Power limit na 50% i smatramo da je ovo granica preko koje ne treba ići jer već na nekih 1150MHz dostižete neki maksimum overkloka kada je Hawaii čip u pitanju.

Kao što možete videti na slici, overklok je temperaturu podigao za samo 3°C u odnosu na onu bez overkloka i ona iznosi 76°C. Ventilatori su ubrzani na 44% što je 4% više u odnosu na test bez overkloka. Temperature naponske jedinice za GPU tokom Unigine Valley OC testa su iznosile 79°C (VRM 1), odnosno 53°C (VRM 2) za naponsku jedinicu memorijskog podsistema.

Razlika je dakle samo 3°C, ali se u korist temperature generisala nešto veća buka u radu sistemu hlađenja. Daleko od prave buke, ali je ipak primetno da karta radi i svakako ne možemo reći da je sablasno tiha, ali ni previše glasna.

Za test realnog opterećenja standardno koristimo Crysis 2 igru koja jako dobro i konstantno “podgreva” sve moguće delove karte. Ventilator se vrti na 39%, 1% manje nego u slučaju Unigine Valley testa uz temperaturu jezgra od 72°C. Temperature naponske jedinice za GPU su iznosile 71°C (VRM 1), odnosno 50°C (VRM 2) za naponsku jedinicu memorijskog podsistema.

Probali smo i kako se karta ponaša kada je overklokovana u realnom opterećenju.

Ventilatori se vrte na 43% uz temperaturu jezgra od 76°C. Ventilatori su i dalje prilično tihi, ali ne i nečujni, situacija je identična kao kod Ungine Valley testa, dok je temperatura tek 4°C viša u odnosu na default klok.

Temperature naponske jedinice za GPU tokom Crysis 2 OC testa su iznosile 79°C (VRM 1), odnosno 53°C (VRM 2) za naponsku jedinicu memorijskog podsistema.

Sve u svemu jako dobri rezultati čime je Tri-X pokazao da je itekako sposoban za hlađenje ove karte onako kako bi to trebalo. Profil ventilatora je nešto agresivniji (bučniji) nego što smo navikli, ali su temperature koje generiše grafička karta zadržane na jako dobrom nivou.

Spomenuli bi smo jednu stvar – overklok Hawaii grafičkih čipova je pomalo specifičan, a ogleda se u tome da tokom overklok testova GPU bez obzira na jako dobro hlađenje ipak obara taktove tokom testova, ali ne pravi penale u performansama. Možete primetiti na grafikonima kako je u OC testovima GPU takt varirao i smatramo da je razlog ovome Power Tune podsistem, pa je ovakva situacija bila očekivana. Bilo koja doza overkloka će napraviti identičnu situaciju – ali je svakako najbitnije da vidimo razliku u performansama, u pozitivnom smislu.