Sapphire R9 280 Dual-X OC

Hardverski deo

Karta je punog formata i dužine je 26,2 cm, te biste morali da povedete računa da li može stati u Vaše kućište.

Sistem hlađenja spada u red ozbiljnijih rešenja, mada je tek na prvom stepeniku te kategorije. PCB je plave boje, što predstavlja zaostavštinu ranijeg dizajna.

Sa donje strane karte nema integrisanih kola koja bi se preterano grejala, tako da je ona ostavljena bez ikakvih hladnjaka i slično. Dopada nam se što kod nekih modela proizvođači sa zadnje strane stavljaju aluminijumsku pločicu koja doprinosi čvrstini karte, ali i estetici i hlađenju. Obzirom da se u ovom slučaju išlo da cena bude što je moguće niža, ne čudi nas što je ovakav detalj izostavljen.

Što se tehničke strane tiče… Srce našeg modela na testu čini čip kodnog imena Tahiti (GCN 1.0). Sigurno vam je poznato da je ovaj čip išao na čuveni HD 7950, tako da je ova karta upravo „rebrend“ dotičnog modela.

Broj shader procesora koji se nalazi unutar Radeona R9 280 iznosi 1792 i oni su rapoređeni u 28 blokova po 64 jedinice. Svaki blok sadrži po 4 jedinice za mapiranje tekstura, što na kraju iznosi 112 TMU-a. Klok grafičkog procesora je postavljen na solidnih 850MHz (940MHz sa boost-om), dok brza memorija “kuca“ na 1250MHz (efektivno 5000MHz). Grafički čip krije i 32 jedinice za rasterizaciju (ROP).

GPU i memorija komuniciraju putem 384-bitne magistrale (šest kontrolera po 64-bita). Memorijski čipovi su marke Hynix i svi čipovi osim jednog su povezani termalnom trakom za telo hladnjaka. Ima ih 12 komada i kapaciteta su po 256MB (za ukupno 3GB). Memorija je naravno GDDR5 tipa.

Na sledećoj slici možete videti da jedan memorijski čip nije u direktnom dodiru sa hladnjakom, ali to nije strašno jer se VRAM ne greje.

ASIC naše kartice je iznosio odčličnih 83%.

Interesantan detalj je što karta poseduje dva BIOS-a. Jedan je klasičan, a drugi UEFI. Postoji mali taster kojim se selektuje koji BIOS želite da bude učitan po startovanju računara.