AMD Radeon R9 290X

Hardverski deo

AMD Radeon R9 290X je model baziran na Hawaii grafičkom čipu sa celih 2816 shader jedinica, 4GB VRAM-a i 512-bitnom magistralom. Prilično dugačak PCB, dosta teška grafička karta i hladnjak od crne matirane plastike u kombinaciji sa crvenom bojom, nešto su što predstavlja AMD referentne modele već nekoliko generacija.

AMD Radeon R9 290X će svojom pojavom svakako odmah staviti do znanja kakve performanse možete očekivati. Grafička karta ima poprilično izmenjen referentni dizajn u odnosu na prethodne modele.

Kombinacija boja je ostala ista, ali je sam oklop hladnjaka doživeo dodatne izmene koje su nam se svidele. Definitivno je razbijena standardna monotonija referentnih modela.

Na zadnjem delu karte dominira crveni ventilator, popularno nazvan u svetu tehnologije kao “turbina“. Generalno, ovakva rešenja su standard kada je u pitanju referentni dizajn i koliko autora teksta služi sećanje, poslednji modeli koji su imali jako dobre akustične performanse su bili modeli iz serije Radeon HD 5800. Da li će ovaj usamljeni ventilator ispuniti zadatak – videćemo malo kasnije.

AMD Radeon R9 290X poseduje jedan PCIe 8-pin konektor i jedan PCIe 6-pin (jedan 8pin konektor isporučuje 150W, 6-pin 75W), što karti u kombinaciji sa 75W koju isporučuje PCIe slot obezbeđuje 300W snage. Obzirom da je maksimalni TDP ove grafičke karte 250W, ovaj model ima struje na raspolaganju taman koliko treba, pa se nadamo da je ostalo malo prostora i za finu dozu overkloka. PCIe konektori se nalaze sa strane, na zadnjem delu karte, te oni ne bi trebalo da predstavljaju problem u kućištima manjeg formata gde bi HDD-ovi mogli da smetaju u slučaju da se on nalazi sa zadnje strane karte.

Od video izlaza AMD Radeon R9 290X model poseduje dva DL DVI (DL – dual link DVI-D / DVI-D) konektora, jedan HDMI i jedan Display Port u verziji 1.2.

AMD Eyefinity je podržan, koji sada možete napraviti bez korišćenja aktivnih Display Port-ova sa bilo kojim video izlazom na karti. Ovaj model podržava i UltraHD rezolucije od 4096x2160px. Takođe, tu je i neizostavna OpenGL 4.3, PCI Express 3.0 podrška, kao i DirectX 11.2. Boost radnih frekvencija, tj. dinamički overklok grafičkog čipa nije prisutan kao kod nekih ranijih modela prethodne generacije. Na ovaj model uz pomoć adaptera (MST Hub sa tri Display porta na sebi) koji se kači na Display port možete priključiti do šest monitora. Ova tri monitora moraju posedovati Dipslay port konektore da bi ih mogli povezati preko ovog Hub-a.

Kao što smo već spomenuli na početku teksta, ovaj model grafičke karte ne poseduje Crossfire konektore, već je za njihovo povezivanje potrebno jednostavno ubaciti dodatnu grafičku kartu i kroz CCC panel podesiti CFX režim. Dakle, na starom dobrom mestu gde su obitavali CF konektori – sada nema ničega.

Tu je i čuveni BIOS switch koji u izvedbi ove grafičke karte ima jako zanimljivu funkciju. Jedan od položaja switch-a promoviše “Quiet” iliti tihi mod, dok drugi položaj predstavlja “Über”, tj. super mod.

U principu, stvar je krajnje jednostavna. Quiet mod je predviđen da korisnicima obezbedi donekle tih rad grafičke karte, ne dozvoljavajući ventilatoru da pređe vrednost broja obrtaja od 40%. U suštini, AMD je sa ovakvim pristupom napravio termalni i akustični menadžment koji je do nekog nivoa zavistan od temperature grafičke karte. Über mod kompanija preporučuje za testiranje, CF režime i zahtevne video igre. U ovom modu, maksimalna dozvoljena brzina ventilatora je 55%.

Pre korišćenja bilo kog od ovih modova, potrebno je nakon promene switch-a restartovati računar i u okviru CCC-a pritisnuti default dugme, kako bi vratili podešavanja na fabrička i tako obezbedili grafičkoj karti punu funkcionalnost u ovim režimima. Pozicija switch-a bliže delu gde se konektuje adapter od monitora je Quiet mod, dok je onaj suprotno, na desnoj strani Über mod. Ovo ćemo slikovito objasniti u delu sa bukom i temperaturama. 

Sistem hlađenja karakteriše primena standardne komore i bakarnih cevi, u kombinaciji sa ventilatorom koji je vezan za poseban deo koji se može ukloniti sa PCB-a grafičke karte. Oklop grafičke karte je napravlje od čvrste matirane plastike dobrog kvaliteta koji ne pokazuje nikakve znake slabosti krckanja i pomeranja, sve je odlično upakovano i pričvršćeno za kartu.

Hladnjak je urađen od legure bakra, čije telo naleže direktno na grafički čip. Na ostatak konstrukcije je dodat sloj sa standardnim aluminijumskim listićima, jako velike gustine. Na sledećoj fotografiji možete videti kako izgleda ova referentna izvedba hlađenja.

(Klik na sliku za veću rezoluciju)

Hladnjak direktno naleže na GPU i memorijske čipove, a tu je i deo koji naleže na naponsku jedinicu. Ventilator je postavljen na samom kraju, ali i direktno iznad naponske jedinice, te ne bi trebalo da bude problema oko temperature naponske sekcije.

PCB grafičke karte je crne boje. Već nekoliko generacija unazad, ovo je boja referentnih kompanije AMD i ovo svaki put pozdravljamo. Na fotografijama koje slede ispod možete pogledati u kako izgleda PCB rešenje modela R9 290X.

(Klik na poslednju sliku za veću rezoluciju)

Memorijski čipovi su potpisani od strane kompanije Hynix, model SK, oznake H5GQ2H24AFR-R0C. Ovi memorijski čipovi su deklarisani na 1250 MHz, sa nešto manjim radnim naponom od 1,35 V, koji su sposobni da prenesu 5 Gbps po ciklusu. Ovakav potez je krajnje logičan, jer sama kompleksnost 512-bitnog memorijskog podsistema ne ostavlja previše prostora za veće brzine, a grafička karta mora ispoštovati predviđeni TDP, što bi sa bržom memorijom u kombinaciji sa jako kompleksnim 512bit memorijskim podsistemom verovatno izašlo iz okvira od 250W, sa tendencijom ka maskimalnih 300W. Odličan potez i jako dobro odmereno sa aspekta potrošnje i performansi. Na grafičkoj karti je prisutno čitavih 16 GDDR5 modula, svaki kapaciteta po 256MB za ukupno 4GB radne memorije.

Prelazimo na buku, temperature i overklok potencijal, gde ćemo proveriti šta nam je ovoga puta kompanija pripremila sa ovim izdanjem grafičke karte.