Uni
PCAXE Addicted
- Učlanjen(a)
- 31.08.2018.
- Poruka
- 2.469
- Rezultat reagovanja
- 984
Moja konfiguracija
PC / Laptop Name:
Lenovo ThinkPad X250 - i5 5300U/8GB/256GB EVO 860/6 Cell
Mice & keyboard:
Bloody V7M & Stock Thinkpad X250 Keyboard
OS & Browser:
Windows 10 + Microsoft Edge | ArcoLinux + i3 + Mozilla Firefox Quantum
Dobro došli u mini kurs programiranja igara u XNA framework-u. Ovom prilikom bih zamolio moderatore, da ukoliko je moguce, omoguce pisanje postova ovakve sadržine u zasebnom podforumu, recimo "Uputstva" ili "Tutorijali". Hvala! 
Šta ćemo danas obraditi?
Ovakav pasus će vas definitivno sačekati u svakom od narednih tutorijala, a današnji nije izuzetak. Danas, prvenstveno ćemo se upoznati sa načinom pisanja koda, kratkom istorijom našeg programskog jezika i podesiti radno okruženje. Ako ste spremni, 'ajde da počnemo!
Šta je C# | Primena
C# (čitaj : si-šarp) jeste objektno-orijentisan programski jezik. Ovo znači da je glavni smisao pisanja koda u ovom slučaju, definisanje podataka, nasuprot primenjivanja programske logike što je prisutno u starijim jezicima. U OOP (objektno-orijentisanom programiranju) svi elementi su međusobno povezani u veće grupacije (biblioteke i klase) ili manje blokove (metode ili funkcije). C# je po sintaksi i bibliotekama najviše sličan Java (čitaj : džava) programskom jeziku, a ova 2 zajedno sa C++ jezikom čine čuvenu trojku-treće generacije. C# je generalno stekao pažnju tokom druge polovine prve decenije trećeg milenijuma i mnoga open-source rešenja poput Mono framework-a omogućila su C#-u da postane jezik svih platformi. Ovo znači da danas, bez obzira da li programirate aplikaciju namenjenu za upotrebu na Android TV, iOS, PlayStation 4 ili pak stvarate robota nove generacije, možete koristiti C#. Trenutna verzija C#-a jeste C# 7.0, a Microsoft redovno objavljuje nove verzije, mada su funkcije posle C# 5.0 bespotrebne većini divelopera.
Instalacija radnog okruženja
Naravno da ne možemo stvoriti nešto ni iz čega, pa tako i ovde. Potreban će vam biti IRO (en. IDE - Integrated Development Environment), tj. Integrisano Razvojno Okruženje. Ovaj alat sadrži mnoštvo drugih alata i olakšava razvoj softvera, u našem slučaju igara. Jedan od najkorišćenijih jeste Microsoft Visual Studio, koji je za učenike obezbedio besplatnu "Community" verziju. Ranije besplatne verzije, poznate su kao "Express" i znatno su manje, ali poseduju i manje funkcionalnosti, tako da ćemo se držati poslednje verzije. Generalno hardver ne bi trebao da predstavlja problem, ali utvrdite da li ste ok :
Način pisanja koda
Ovo je jedna pomalo dosadna oblast, ali će vam pomoći da bolje razumete svoj kod i da generalno budete bolji programeri.
Pri pisanju koda, važno je raspoznavati razlike između par notacija, mada su to programeri između sebe utvrdili i nije neko pisano pravilo. Postoje 4 najčešća tipa notacije, tačnije :
Ovaj način pisanja relativno je retko zastupljen, a većina modernih jezika ga je i izbacila totalno iz upotrebe uključujući i C#, te će vam izbaciti grešku ukoliko ovo pokušate.
Drugi veoma čest način pisanja jeste Pascal Case koji je relativno sličan Title Case-u, mada razmaci nisu dopušteni. Ovaj način pisanja koda prihvaćen je u većini modernih programskih jezika uključujući i C#, a koristi se za imenovanje funkcija, klasa, biblioteka, metoda itd. Često ovaj način pisanja nosi i naziv "upper camel case". Primer za ovo jest : AndroidVsIos
Treći način pisanja koda jeste Hungarian Notation i izgubio je pažnju programera godinama unazad. Ovaj način pisanja uključuje dodavanje prefiksa ispred naziva promenljive, te će na primer ispred naziva celobrojne vrednosti postojati prefiks i. Mnogi ljudi ga pogresno koriste, a generalno je ovo los nacin vezbe i nema posebnu funkcije, jednostavno estetike radi. Prihvacen je u svim modernim programskim jezicima, ali opet naglasavam da bih ga izbegavao ukoliko je moguce. Primer : iAndroidVsIos
Poslednji o kojem želim da govorim, jeste Camel Case. Camel Case ima dva oblika : upper i lower. Upper je poistovećen sa Pascal Case-om, dok je Camel Case poistovećen sa lower camel case-om, iako je to zapravo porodica notacija. Prvo slovo prve reči isključivo započinje malim slovom, dok su ostala početna slova velika, a koristi se za imenovanje promenljivih, za razliku od Pascal Case-a koji se koristi za imenovanje metoda, klasa... Primer : androidVsIos
Šta dalje?
Ovo je bio jedan od onih dosadnih tutorijala, u kojima nismo stekli nikakvo praktično znanje. Znam da verovatno već gubite interesovanje, ali ovo je osnovno znanje koje morate steći pre nego što otpočnemo onaj zanimljiv deo. Ipak, mogu obećati da ću već sutra objaviti prvi praktični tutorijal, nakon kojeg ćete moći da napravite jednostavniji program, poput kalkulatora.
Znam da ima ljudi koji se bave programiranjem na forumu i koji mogu ukazati na greške napravljenje u ovom postu, tako da vas pozivam na to, kao i na svaku kritiku. Šta god da ne razumete, napišite u komentaru, a ja ću se potruditi da vam odgovorim u što kraćem roku
Šta ćemo danas obraditi?
Ovakav pasus će vas definitivno sačekati u svakom od narednih tutorijala, a današnji nije izuzetak. Danas, prvenstveno ćemo se upoznati sa načinom pisanja koda, kratkom istorijom našeg programskog jezika i podesiti radno okruženje. Ako ste spremni, 'ajde da počnemo!
Šta je C# | Primena
C# (čitaj : si-šarp) jeste objektno-orijentisan programski jezik. Ovo znači da je glavni smisao pisanja koda u ovom slučaju, definisanje podataka, nasuprot primenjivanja programske logike što je prisutno u starijim jezicima. U OOP (objektno-orijentisanom programiranju) svi elementi su međusobno povezani u veće grupacije (biblioteke i klase) ili manje blokove (metode ili funkcije). C# je po sintaksi i bibliotekama najviše sličan Java (čitaj : džava) programskom jeziku, a ova 2 zajedno sa C++ jezikom čine čuvenu trojku-treće generacije. C# je generalno stekao pažnju tokom druge polovine prve decenije trećeg milenijuma i mnoga open-source rešenja poput Mono framework-a omogućila su C#-u da postane jezik svih platformi. Ovo znači da danas, bez obzira da li programirate aplikaciju namenjenu za upotrebu na Android TV, iOS, PlayStation 4 ili pak stvarate robota nove generacije, možete koristiti C#. Trenutna verzija C#-a jeste C# 7.0, a Microsoft redovno objavljuje nove verzije, mada su funkcije posle C# 5.0 bespotrebne većini divelopera.
Instalacija radnog okruženja
Naravno da ne možemo stvoriti nešto ni iz čega, pa tako i ovde. Potreban će vam biti IRO (en. IDE - Integrated Development Environment), tj. Integrisano Razvojno Okruženje. Ovaj alat sadrži mnoštvo drugih alata i olakšava razvoj softvera, u našem slučaju igara. Jedan od najkorišćenijih jeste Microsoft Visual Studio, koji je za učenike obezbedio besplatnu "Community" verziju. Ranije besplatne verzije, poznate su kao "Express" i znatno su manje, ali poseduju i manje funkcionalnosti, tako da ćemo se držati poslednje verzije. Generalno hardver ne bi trebao da predstavlja problem, ali utvrdite da li ste ok :
- Procesor : Core 2 Duo 1.8GHz+ (preporucio bih bar i5 1st gen)
- RAM : 2GB (preporucio bih bar 8GB, mada meni ni mojih 16 nije dosta
) - Hard Disk : 8GB slobodnog prostora
- Grafička Karta + Monitor : 128MB Video Memorije + 1280x720p rezolucija (najbolje radi na 16:9 rezolucijama 1366x768+, mada ja koristim na 1:1 monitoru, da 1:1)
- Preuzmite Visual Studio Community ovde : KLIKNI ME!
- Kliknite "Continue" kada instalacioni fajl pita neku glupost
- Sačekajte minut-dva i selektujte pravougaonik u kome pise : ".NET desktop environment"
- Odaberite Install
- Sačekajte 10-45 minuta, u zavisnoti od brzine interneta
- Ulogujte se u vaš Microsoft nalog
- Odaberite paletu boja (najbolje funkcioniše akcenat na tamnoj temi, tako da će olakšati upotrebu i preporučujem je)
Način pisanja koda
Ovo je jedna pomalo dosadna oblast, ali će vam pomoći da bolje razumete svoj kod i da generalno budete bolji programeri.
Pri pisanju koda, važno je raspoznavati razlike između par notacija, mada su to programeri između sebe utvrdili i nije neko pisano pravilo. Postoje 4 najčešća tipa notacije, tačnije :
- Camel Case (čitaj : keml-kejs)
- Pascal Case (čitaj : paskal-kejs)
- Hungarian Notation (čitaj : hangerijan-notejšn)
- Title Case (čitaj : tajtl-kejs)
Ovaj način pisanja relativno je retko zastupljen, a većina modernih jezika ga je i izbacila totalno iz upotrebe uključujući i C#, te će vam izbaciti grešku ukoliko ovo pokušate.
Drugi veoma čest način pisanja jeste Pascal Case koji je relativno sličan Title Case-u, mada razmaci nisu dopušteni. Ovaj način pisanja koda prihvaćen je u većini modernih programskih jezika uključujući i C#, a koristi se za imenovanje funkcija, klasa, biblioteka, metoda itd. Često ovaj način pisanja nosi i naziv "upper camel case". Primer za ovo jest : AndroidVsIos
Treći način pisanja koda jeste Hungarian Notation i izgubio je pažnju programera godinama unazad. Ovaj način pisanja uključuje dodavanje prefiksa ispred naziva promenljive, te će na primer ispred naziva celobrojne vrednosti postojati prefiks i. Mnogi ljudi ga pogresno koriste, a generalno je ovo los nacin vezbe i nema posebnu funkcije, jednostavno estetike radi. Prihvacen je u svim modernim programskim jezicima, ali opet naglasavam da bih ga izbegavao ukoliko je moguce. Primer : iAndroidVsIos
Poslednji o kojem želim da govorim, jeste Camel Case. Camel Case ima dva oblika : upper i lower. Upper je poistovećen sa Pascal Case-om, dok je Camel Case poistovećen sa lower camel case-om, iako je to zapravo porodica notacija. Prvo slovo prve reči isključivo započinje malim slovom, dok su ostala početna slova velika, a koristi se za imenovanje promenljivih, za razliku od Pascal Case-a koji se koristi za imenovanje metoda, klasa... Primer : androidVsIos
Šta dalje?
Ovo je bio jedan od onih dosadnih tutorijala, u kojima nismo stekli nikakvo praktično znanje. Znam da verovatno već gubite interesovanje, ali ovo je osnovno znanje koje morate steći pre nego što otpočnemo onaj zanimljiv deo. Ipak, mogu obećati da ću već sutra objaviti prvi praktični tutorijal, nakon kojeg ćete moći da napravite jednostavniji program, poput kalkulatora.
Znam da ima ljudi koji se bave programiranjem na forumu i koji mogu ukazati na greške napravljenje u ovom postu, tako da vas pozivam na to, kao i na svaku kritiku. Šta god da ne razumete, napišite u komentaru, a ja ću se potruditi da vam odgovorim u što kraćem roku
