Linux Distro-i | Sta, kako, koji?

[Uni]

Linux svet je pun svega i svacega, a izmedju ostalog i Distro-a. Ovo jesu varijacije jednog od 7 glavnih Linux "operativnih sistema", tj. Gentoo, Fedora, OpenSuse, Arch, Debian, Slackware i Ubuntu. Ovi imaju svoje specificne funkcije, te cu pomenuti, po mom misljenju, najznacajnije.

Pre nego sto pocnemo, moramo razgraniciti sta se najvise na njima razlikuje. Ukratko, to jesu Desktop okruzenje, tema, paket preinstaliranih alata, paket raspolozivih alata i neke specificne funkcije.

Linux Mint
Verujem da ste o ovoj distribuciji, vec citali veliki broj puta, ali je ona neizbezna. Baziran je na Ubuntu, ali nije deo zvanicnih "ukusa". Ova distribucija deli mnostvo u svom izgledu sa Windows operativnim sistemom, te je savrsena za novajlije u Linux svetu. Linux Mint dolazi u vise razlicitih varijacija, ali jedna jedina zbog koje je toliko proslavljen jeste ona sa Cinnamon desktop okruzenjem. U Mintu je moguce odabrati boje foldera, imati klasican "Windows Start" meni, stackovati softver u taskbaru itd. Cinnamon zna da optereti sistemske resurse dobro, te nije bas za vas Pentium II i 64MB RAM-a.

Lubuntu
Ova distribucija od skoro dostupna u dve varijante, mada ja cu se fokusirati na onu sa LXDE okruzenjem. Ukratko, LXDE je jedno od najmanjih okruzenja i sve je nekako "snappy". Mnogi ovu distribuciju smatraju "ruznom", te se odlucuju da zamene desktop okruzenje, "ubace" ikonice i animacije, ali tu vec Lubuntu kao distro gubi sav smisao. Takodje, vredno je pomena i to da postoji i jos kompaktnija Lubuntu varijanta za Raspberry Pi racunare, koja "tezi" svega 600MB. Lubuntu suprotno od Minta, jeste clan porodice zvanicnih Ubuntu "ukusa".

Manjaro
Manjaro nije kao prethodna dva baziran na Ubuntu-u, vec na Arch Linuxu i uproscava njegovu instalaciju, kao i instalaciju paketa alata. Manjaro je u zadnjih par meseci stekao veliku popularnost, i ubedljivo je preuzeo krunu najkoriscenijeg Linux Distro-a u ovom periodu. Kao i vecina distribucija na ovoj listi, dolazi u vise izdanja, mada su KDE i i3 oni zbog kojih je ovaj u velikoj upotrebi. Izdvaja se dizajnom, koji Microsoft pokusava da implementira vec duze vreme u Windows-u 10, te se odlikuje transparentim prozorima, dobroj organizaciji aplikacija, datoteka, mreza itd, te mogu slobodno reci da su 70% ideja za izgled Windows-a 10 "ukradene" iz KDE desktop okruzenja i Linux sveta. Ovo mozete videti u sledecim videima i fotografijama.

Inace ovakav Tile Menu je bio u KDE Plasma 5 Beta verziji jos od februara 2013. godine, inspirisana Windows 8 i 7 kombinacijom, dok je to prvi put vidjeno u Windows 10 par meseci kasnije.

ReactOS
Ovog jos mozemo nazvati i oskudna verzija XP-a. Istina, programiranje ovog se odvija vec puno vremena, ali daleko se nije doslo. Poenta jeste da se korisnicima omoguci da koriste Windows softver, bez potrebe za Windows operativnim sistemom. Ovo medjutim nije moguce sa kompleksnijim softverom, jer su alati danas zavisni jedni od drugih, pa je potrebno i to omoguciti. Ako je primarni cilj Windows iskustvo, sa podrskom za neke alate, ali i kompletnom podrskom za Linux alate. Postoji kompletna podrska za Adobe CS2 verzije softvera, ali verujem da vecini to danas nije dovoljno.

Ja se nadam da nesto nisam ispustio vezano za ove, a ako jesam, zahvalan sam svima koji to nagoveste u komentaru. Takodje, ako zelite da dodam nesto o drugim distribucijama, ili o Linux svetu ukupno, napomenite mi u p.p. ili u komentaru.

 

[Fsociety]

Može nesto o Arch, Qubes i Debian?

 

[Uni]

Arch Linux
Na insistiranje @Fsociety (na cemu sam mu zahvalan), posto sam ovde obuhvatio samo nekoliko najcesce koriscenih i to vrlo skromno, planiram da ovde nastavim sa ostalima (oko 30 poruka ocekujte, mada verujem da cu to prekoraciti) distribucijama, a eto sada krecemo sa Arch Linux-om. Sad vas molim da se zavalite u vasu neudobnu stolicu na poslu, uzmete smoki u ruke i sipate casu jogurta, pa da pocnemo

Instalacija, Preinstaliran Softver, Bagovi
Proces instalacije, mozemo reci, prilicno je bolan za nove, pa cak i malo iskusnije korisnike. Za razliku od recimo Windows, Mac OS ili Debian-based operativinih sistema, instalacija se sastoji ne samo iz par klikova, vec i iz velikog broja komandi. Stvar koja me je oduvek privlacila, jeste to sto smo MI oni koji biraju softver, radno okruzenje, pakete alata, procese, teme i slicno, te Arch dolazi bez ikakvih procesa i alata preinstaliranih. Ovo znaci da u poredjenju sa najnovijom verzijom Windows-a, ne dobijamo niti web browser, prodavnicu alata, softver orijentisan multi-mediji, process manager, file explorer, ama bas nista, po "difoltu". Sav alat koji nam je potreban, MI biramo, te ako zelimo HTPC, koristicemo file manager po nasem izboru, video i music player naseg izbora, web browser, IRC i Torrent Client, a ostali bespotrebni alati i procesi nece koristiti nase resurse.
Arch je takodje, bez sumnje, zadnjih godina, postao jedan od najpopularnijih distro-a, pa cak i da diveloperi ne objave alat za njega, mozete ocekivati verziju alata i na Arch-u. Tu je PacMan da nam omoguci instalaciju paketa, te umesto kucanja dugog 50 karaktera, instalaciju alata obavljamo u 10-ak karaktera. Za potrebe instalacija tu je i AUR, koji je kolekcija "community" alata, pa ne moramo "povlaciti" repository sa GitHub-a ili GitLab-a, vec je sve automatizovano za ans.
Azuriranja ovog sistema su veoma uproscena. Za primer cemo uzeti Ubuntu, koji nove verzije "izbacuje" na svakih 6 meseci. U Arch-u ovo nije slucaj, jednom ga preuzmes i putem terminala azuriras, slicno poput novog Windows 10 principa.
Bagovi su jos jedan faktor, a ovaj distro je jedan od najtemeljnijih po tom pitanju. U build-log-u cete uvek pronaci izvestaje o bagovima, koji obuhvataju 95% mogucih slucajeva. Za razliku od ostalih, Arch diveloperi ne pokusavaju, niti imaju nameru da reklamiraju operativni sistem kao nesto sto nije. Uobicajeno Arch nema velikih rupa, mada tu je build-log da ukaze na postojece.

Greske koje "profesionalci" prave | Moji saveti
Sigruno ste naisli na It'sFOSS, FOSSMint ili neki slican blog pri pokusaju instalacije, a ja cu vam reci da su to laici ili nedotavi.
Pre svega, takvi laici vam predlazu GNOME, XFCE ili nesto slicno kao radno okruzenje. Ovo je apsolutno najveca greska i perfektan sistem moze postati Ubuntu. Da bi Arch ostao Arch, neki tile-based manager je dobar izbor, recimo i3. Nista se ne gubi koriscenjem i3-ja, ali se dobija sloboda instalacije paketa i konfiguracije vaseg sopstvenog sistema. Istina da GNOME ili MATE deluju lepo, ali 90% funkcionalnosti su davno prevazidjene ili bespotrebne.
Druga velika greska jeste preporuka paketa zvanog "Yaourt". Ovaj alat sluzi za koriscenje AUR-a, ali postoji daleko bolji alat, zvani "Pacaur", koji se nadovezuje na Pacman alat.
Jedna jos veca glupost, koju sam imao prilike da procitam, jeste da Midori radi najbolje sa Arch-om. Ovo apsolutno nije tacno, te ukoliko zelite Safari iz 2013. godine, slobodno. Bez uvrede svim Midori fanovima, ali nedostatak plug-inova, manjak sigurnosnih azuriranja i uzasno losa optimizacija za gestikulaciju pokretima, veliko NE.
BleachBit - jos jedan promasaj. Arch poseduje sve funkcionalnosti koje BleachBit omogucava i moguce je obaviti jos puno u par komandi kroz Terminal, sto mozete videti na Wiki stranici istog.

Sad da se bacimo na moje savete.
Wiki vam je najbolji prijatelj. Sta god niste u mogucnosti da obavite, Wiki stranica je sigurno jedna od najboljih koje sam ja video. Prosto pretrazite i velika moc je pred vama.
Vim jeste korisni Notepad. Pre svega, Vim je vrlo koristan za sve ljude, od kompletnih pocetnika do profesionalnih programera. Sve ce ici tecnije uz Vim, bez koriscenja misa, uz ubrzano kucanje, a nije ni tezak za ucenje.
Awesome ili i3. Kroz godine, kojima koristim Linux, naucio sam da su awesome i i3 za nas "geekove" savrseni. Nema laga, dosadnih animacija, mogucnost izmene putem koda (opet Vim), "kacenje" aplikacija (u Windows 7, savrseno rasporedjenih prozora na ekranu moglo je biti 2 (gore-dole ili levo-desno), na Windows 10 to je 4, a na i3-ju to je neograniceno (jedna moze zauzeti 10-inu ekrana, a druga polovinu i sl)).

Ako mislite da sam nesto ispustio ili imate nesto da dodate, zamolio bih vas da to uradite u javnom komentaru. Ukoliko imate ikakvih problema, tu je AXE Community da vam pomogne, a sledeci na redu je Debian (samo da se zna)

 

[DR4C0Ni4N]

Kali Linux je takodje vredan pomena, super distro za one koji se bave mrezama ili testiranjem bezbednosti sajtova.

 

[Uni]

Naravno, napisacemo, tek smo krenuli.
Bice mesta i za Parrot, ArcoLinux, Deepin, Puppy, Light, Elementary, Zorin, BSD distribucije (malo offtopic ali konektovano sa FOSSom i Distribucijama ) i jos mnogo stvari.

 

[Uni]

Debian
Ovo jeste jedna od najpopularnijih i najstarijih Linux distribucija. Koristi se za izgradnju vecine ostalih, poput Linux Mint-a i Ubuntu-a. Smatra se jednim od najstabilnijih operativnih sistema, a to mu je donelo veliku popularnost. Apdejti se striktno dostavljaju nakon velikog broja testova, te je poprilicno tesko pronaci ijedan bag, a ako postoji popravljen je u samo par sati ili dana. Debian je takodje orijentisan prema korisnicima koji zele sav softver besplatno, te u zvanicnim skladistima ne postoje alati cija je cena visa od $0. To bi bilo to sto se tice uopstenih stvari, a sad da se bacimo na korisniji deo.

Radno okruzenje | Izgled
Ovaj aspekt u Debian-u, vrlo je "saren". Licno ne preferiram niti jedno okruzenje sa kojim dolazi Debian, ali vecina ga koristi sa GNOME 3, te ce i recenzija biti bazirana na istom.
GNOME 3 je kao i na svakoj distribuciji dosao cist, jednostavan, bez ikakvih bespotrebnih stvari na desktopu. Funkcija desktopa jeste samo nas prelepi wallpaper, te ako zelimo da koristimo precice, moracemo se potruditi i to ukljuciti u podesavanjima. Ukoliko se odlucimo da koristimo ikonice na radnoj pobrsini, GNOME nam omogucuje da promenimo velicino zasebnih, sto je slicno plocicama na Windows 8 pocetnom ekranu.
GNOME takodje dolazi sa podrskom za veliki broj prosirenja, te mozemo podesiti transparentnost, poziciju prozora, poziciju precica, poravnjanje, fontove i slicno. Meni najdrazi jesu Clipboard Indicator i Hide Activities Button, pre svega jer je Clipboard vrlo izmenljiv, a MultiTasking u GNOME-u mi nije neko iskustvo, te iskljucivanje te opcije doprinosi puno.
Tema operativnog sistema jeste vrlo uproscena, te deluje kao neki operativni sistem od pre 15 godina, ali animacije ruse to iskustvo, te mogu reci da je to jedan nedovrsen aspekt GNOME Shell-a.

Softver | Gaming
Preinstaliran softver nije mnogo skroman, te cete imati drugaciji osecaj u odnosu na recimo Arch. To vecinom cine Super Tux igre (Super Mario), Kalendar, Sat, LibreOffice paket, VLC Media Player, Inkscape, GIMP i jos par alata. Tu su naravno alati za kontrolu sistemskih procesa, terminal i postavke sistema. Dve kolekcije alata, sadrze preko 50,000 besplatnih i oko 3,000 placenih alata. Kao i sa svakom Linux distribucijom, ne mozemo ocekivati Adobe, Microsoft, Corel i slicne alate. Scena se naravno promenila pa je u zadnjih nekoliko meseci dodata podrska za veliki broj FlatPak aplikacija, kojima je preneseno puno Windows programa poput JetBrains paketa.
Valve je takodje jedna od kompanija koja podrzava razvitak Linux platforme, te uz pomoc Protona imamo oko 3,000 igrackih naslova, koji ukljucuju i DOOM, Final Fantasy VI, Star Wars: Battlefront II, nekoliko AC delova i slicno. Tu su i Wine i PlayOnLinux koji daju podrsku za Adobe CS6 paket, Autodesk Maya, Autodesk 3DS Max i mnostvo Windows-only alata. Naravno, ukoliko ima potrebe za recimo Visual Studio-om, mozemo odraditi i virtuelnu masinu.

Varijacije Debian-a
Ubuntu i Debian, mogu koristiti slicne .deb pakete. Ovo nije slucaj sa nekima koji su namenjeni samo za Ubuntu, te se nemojte iznenaditi ako nesto ne radi k'o podmazano. Navodim Ubuntu, jer je to daleko najkorisceniji distro, baziran na Debian-u. Tu su veliki broj radnih okruzenja, tipa XFCE, MATE i GNOME, ali je moguce i koriscenje i3, awesome ili nekog drugog. Ubuntu je takodje jedan od onih koji su najpuniji bloatware-a, pa nije bas najelegantniji izbor.
@DR4C0Ni4N je pomenuo Kali Linux, koji je takodje baziran na Debianu, a isto vazi i za Parrot.

Ako mislite da sam nesto ispustio ili imate nesto da dodate, zamolio bih vas da to uradite u javnom komentaru. Ukoliko imate ikakvih problema, tu je AXE Community da vam pomogne, a sledeci na redu je FreeBSD (samo da se zna)

 

[Uni]

Damn Small Linux
Znam da sam prekrsio obecanje, ali nisam korisnik BSD-a, pa reko' dok istrazim malo, da napisem nesto drugo. Poenta je u Damn Small Linux distribuciji, koja kao sto joj i ime govori, moze stati na fles disk od 64MB memorije, te je jedan od definitivno, meni najomiljenijih operativnih sistema.

Instalacija | Softver
Instalacija DSL-a je relativno lak proces, te samo u par komandi imamo totalno funkcionalni operativni sistem. Problem jeste nedostatak drajvera, te cete recimo USB, PS/2, WiFi i slicno morati da preuzmete sa nekih foruma. Samo radno okruzenje jeste objavljeno od strane divelopera, te nisam ni sam siguran koje sve funkcionalnosti poseduje, ali po izgledu podseca na stari dobri Windows 98. Imate izbor izmedju dva, koji su portovane verzije drugih a to su FluxBox i JWM (oba su modifikovani).
Sad dolazi bitan deo. Koji softver je instaliran? Sigurno mislite da u 50mb ne moze da se upakuje mnogo aplikacija, ali gresite i to veoma. U ovih 50-ak megabajta, upakovani su Mozilla Firefox, Dillo, Netrik, Sylpheed, Xzgv, Xpaint, emelFM, Beaver, Naim, Scheme In A Grid, Xpdf, XMMS, Telnet, Bash Burn, Vim i puno ostalih. Ovo znaci da na ovom cudu mozemo igrati web igre, pregledati filmove, preuzimati fajlove, kreirati Word i Excel dokumente, izmenjivati PDF fajlove, programirati web sajtove, rezati diskove, obradjivati fotografije, slati e-mejlove i jos puno stvari. Takodje moguce je i prosirivati okruzenje, te imamo podrsku za jos stotine alata.

Nedostaci | Bagovi
Ovo polje jeste puno rupa, ali ne mozemo se zaliti obzirom na velicinu distribucije. Bitan faktor jeste da alati koji dolaze preinstalirani nemaju fakticki uopste bagove, ali su to ipak neke starije verzije alata, pa nemojte ocekivati najnoviji Firefox na primer. Takodje, ne postoji podrska za graficke drajvere, pa je iskustvo onako 2000-te. Terminalu nedostaje veliki broj komandi, te ako zelite da uskocite u svet Linux-a ovo nije najbolja opcija za vas. Jedan bag koji sam imao u FluxBox-u jeste promena volpejpera, te je svaki drugi put racunar kresovao.

Znam da je ovo bio neki kraci Review, ali opet ne mogu bas toliko pisati o 50 megabajta
Ako zelite da nesto dodam, slobodno ovde napisite, a ukoliko imate problema, tu je AXE Community da pomogne

P.S.
Nadam se da je sledeci FreeBSD

 

[Uni]

Teme za Linux

Malo da promenim zanr, neki Linux distro-i su ruzni da ih je tesko gledati, pa evo neki gajd, za sve vas kojima je stok tema tres.

Paketi Ikona

- Papirus, koji je neki standard za flet ikone neustaljenog oblika.
- Numix/Numix Circle/Numix Square/... obican paket slican je Papirus-u, dok su ikonice iz circle i square paketa ne toliko flat, ali su kao sto im ime govori ustaljenog oblika
- Xenlism jeste paket ikonica koji sadrzi ikonice kvadratnog oblika, zaobljenih uglova naravno ispunjenih senkama
- Uniform mozemo reci da je prosto poludeli paket, cije ikonice imaju deformisan izgled, pa su neke jajaste, neke srcolike, neke prosto izgledaju poput celija i slicno
- FlatWoken/Shadow jeste paket ikonica koji sadrzi ikonice kvadratnog/kruznog oblika sa dijagonalnim senkama, poput Material design-a na Androidu

Volpejperi

Prosto ne mogu izlistati kolekciju svojih volpejpera, pa cu prosto reci da je DevianArt uvek bio i bice izvor volpejpera.

Radno Okruzenje

Sigurno radi lepote necete koristiti awesome, ali zato je tu puno alternativa. Pre svega cu pomenuti one za koje ne treba mnogo truda, a to su :

- GNOME
- KDE
- BUDGIE

Tu naravno ima par onih za koje je potrebno malo vise truda, a pomenucu samo jedan tj. XFCE. Ovaj verovatno niste ocekivali, jer sam vec napomenuo da je ruzan, ali zapravo mozete podesiti izgled kako god vi pozelite.
Primeri tema za XFCE jesu McOS-XFCE-Edition ili Validus, koji je po mom misljenju jedna od najlepsih ikad.

 

[Uni]

Daaaaaaaaamn, nisam pis'o u ovoj temi ima mesec i po, eve jedan rivju

Izvinjavam se svima koji prate temu, ako takvih ima ...

@DR4C0Ni4N je pomenuo davno Kali Linux, pa evo jedan za njega

Kali Linux
Mnogi ljudi nazivaju ovu distribuciju naziva ju cesto distribucijom za "hakovanje", mada nije to bas tako i videcemo to kasnije. Po svojoj strukturi, Kali je jedna od mnogobrojnih Debian varijacija. Ovo znaci da ima sveobuhvatnu podrsku alata namenjenih Debian-u, ali su interfejs, alati, podesavanja i neke kontrole znatno izmenjeni.

Instalacija | Specificnosti
Kali je jedna od distribucija kreirana od strane firme koja se bavi zastitom, tacnije "Offensive Security". Naslednik je njihovog prethodnog alata, BackTrack Linuxa.
Instalacija ovog distroa relativno je slicna instalaciji Debiana, sa tom razlikom da ovaj zahteva par zastitnih mera. Recimo, jednostavne sifre su neprihvatljive, zahteva se zastita mreze posebnim proxy serverom i slicno.
Glavna razlika ipak jeste "root" iskustvo. Ako ovo ne razumete, uobicajena instalacija Linux distribucije podesava korisnika kao najobicnijeg korisnika koji nema pristup mnogim podesavanjima. Root korisnik je u Linux svetu kao i Administrator u Windows svetu. Ovo znaci da ako je korisnik neupucen u materiju moze izazvati razne probleme, a virusi, iako malobrojni, mogu pristupiti sistemu i obaviti sve poslove koje zele.

Softver | Korisnicko iskustvo
Softver, kao sto sam pomenuo ima veliki broj preinstaliranih alata. Medjutim, svi ovi alati orijentisani su prema zastiti i sigurnosti mreza, fajlova, sistema i slicno. Princip hakovanja se zasniva na istrazivanju mreze, sto znaci da vi morate preduzeti mere zastite. Kali u tome ima primenu i postoji veliki broj alata koji se koriste da bi se to ispitalo. Takozvani black hat hakeri rade isto sto i ljudi koji stite mreze, samo na tudjoj mrezi, pa je zato cesto ovaj distro od strane laika proglasen za alat hakera. Ovi alati ukljucuju i precice ka bash komandama, kao sto je Hydra.
Medjutim, ovaj distro nije zamisljen kao produktivna masina. Na njemu se osim osnovnog pretrazivaca ne nalazi niti media plejer, ni kancelarijski paket. Naravno, moguce je prosiriti putem razlicitih repo-a i alate, ali ovo nije alat takve namene.
Kali takodje ima slogan "The quieter you become, the more you are able to hear". Ovo u praksi znaci da on blokira rad mnogobrojnih servisa, sto moze dovesti do gresaka pri instalaciji odredjenih alata.

Da li je za mene?
Ako ste novajlija u Linux svetu, ovaj distro definitivno nije za vas. Pre svega, mnogi alati su smesteni u PPA biblioteke ciju podrsku ovaj distro nema, a ROOT privilegije mnogi korisnici mogu upotrebiti na pogresan nacin i trajno ostetiti trenutnu instalaciju. Ukoliko ste ovakav tip osobe, mozda je ipak neki "mainstream" distro poput Linux Minta za vas.
Ipak, ako ste neko kome je zastita sifri, mreze i celokupnog racunara primarna, Kali nudi mnogobrojne alate, ali ga ne mogu preporuciti kao primaran operativni sistem.
Po mom misljenju, Kali jos uvek nije namenjen za svakodnevnu upotrebu u svim sferama, niti smatram da ce ikad biti, vec je pomocni alat koji moze posluziti u Dual boot verziji.

Ako mislite da sam nesto lose napisao, izrazio se ili ista slicno, zamolio bih vas da to iznesete u komentaru

Naravno, zeleo bih da vam se zahvalim na izdvojenom vremenu za citanje ovog posta i ako imate ideju za novi distro, pisite ispod.

 

[cyborg]

Pozdrav svima evo malo da se i ja ukljucim sto se tice linux operativnih sistema. posto bas dugo radim u linux-u a sem toga mi je i prvi operativni sistem sa kojim sam se susreo. koristio sam i Windows ali samo poslovno gledano jer je zastupljeniji od linux-a. Od mog pocetka 2 godine sam radio iskljucivo samo na sistemima zasnovanim na BSD, a potoma sam prosao hrpu distribucija i poddistribucija poznatiju kao Derivatima. I sad trenutno koristim derivat koji je zasnovan na Arch Linux sistemu jer zadnjih 10 godina radim samo u Arch distribuciji.