CooLa
I didn't ask for this
- Učlanjen(a)
- 02.03.2009.
- Poruka
- 1.277
- Rezultat reagovanja
- 56
Moja konfiguracija
PC / Laptop Name:
Mainframe
CPU & cooler:
AMD ThreadRipper 2920X
Motherboard:
Asus ROG Zenith Extreme
RAM:
8x8 Corsair Vengeance RGB PRO @ 3600MHz
VGA & cooler:
MSI RTX 2080Ti
Display:
3x Acer Predator 27"
HDD:
2x Samsung 970Pro 1TB + 2xSamsung 850Pro 2TB
Sound:
Integrale
Case:
Phanteks Evolv X
PSU:
Corsair HX1200i
Optical drives:
LOL
Mice & keyboard:
Razer Blackwidow Chroma + Razer Mamba TE
Internet:
Orion 1Gbit
OS & Browser:
Windows 10
Other:
Alienware R13 R3
Front Side Bus CPU multiplier HyperTransport
DDR SDRAM DDR2 SDRAM
Socket A Socket 754 Socket 939 Socket AM2 Socket AM2+
Socket A
Ovaj deo Howto-a se odnosi na AMD procesore koji su pravljeni za Socket A i koriste DDR memoriju.
Brzina procesora: Brzina procesora se određuje formulom FSB x Množilac. Znači ako je FSB 200 a množilac 10 procesor ce raditi na 2GHz. Stim što proizvođači najčešće zaključavaju množioce kako bi kolko tolko sprecili overclock i naterali kupce da kupe jače procesore. Tako na primer kad je množilac zaključan na 10 frekvencija procesora se može menjati samo promenom FSB-a. Svi intelovi procesori u zadnjih nekoliko godina su zaključani i ne mogu se otključati. Kod AMD-a Athlon XP procesori sa Palomino jezgrom su zaključani ali postoji nacin da se otključaju, sto se radi tecnim srebrom ili kakvim drugim konduktivnim premazom. Procedura je relativno teska zbog cinjenice da se radi o spajanju L1 mostova koji su prilicno sitini. Detaljnije objasnjenje pogledajte ovde. Athlon XP procesori sa Thoroughbred, Thorton i Barton jezgrima proizvedeni do 39. nedelje 2003. godine imaju otkljucan mnozliac, procesori proizvedeni izmedju 39. i 42. nedelje mogu biti otkljucani dok procesori proizvedeni posle 42. nedelje 2003. godine su zakljucani tzv. superlock metodom i ne postoji fizicki nacin njihovog otkljucavanja. Datum proizvodnje se sadrzi u samom kodu koji je napisan na procesoru i izgleda ovako BIXJB04422DPMW gde 0442 znaci 2004. godina 42. nedelja.
Brzina memorije: Brzina memorije se u ovom slučaju računa u odnosu na FSB. Najčešće u odnosu 1:1 (sihrono), ili 1:2. Naprimer ako je FSB 200, a memorija podešena da radi u odnosu 1:1 onda je i njena frekvencija 200MHz (400MHz efektivno), ako je odnos 1:2 onda će memorija raditi na frekvenciji od 100MHz (200MHz efektivno). U principu memorija bi uvek trebala da radi brzinom FSB-a!
Naravno, za više frekvencije potrebno je povećanje napona, ali to zavisi od procesora do procesora... Pročešljajte forum, bilo je x puta pisano o tome.
Socket 754, 939
Ovaj deo howto-a se odnosi na sve novije AMD procesore su pravljeni za s754 i s939, zasnovani na HT arhitekturi i koriste DDR memoriju.
Procesor je direktno povezan sa memorijom HT linkom zbog integrisanog memorjiskog kontrolera
Procesor je direktno povezan sa ostatkom sistema HT linkom zbog integrisanog memorijskog kontrolera.
Evo kako se sve to klokuje!
Brzina procesora: Povećanje radnog takta procesora se vrši tako što se povećava radni takt sistemske magistrale. Sistemska magistala trenutno kod svih AMD Athlon 64/Sempron 64 procesora radi na 200 MHz, pa će overklokovanje biti i ako povećate tih 200 na 205MHz. Konačna brzina procesora se dobija tako što se brzina sistemske magistale pomnoži sa množiocem. Za sve dalje primere koristićemo Sempron 64 2800+ procesor koji ima množilac 8, što znači da mu je radni takt 8x200=1600MHz. Ako povećate sistemsku magistalu sa 200 na 250 povećaćete radni takt procesora na 8x250=2000MHz. Na ovaj način ste overklokovali procesor, ali to nije sve.
Brzina Hyper Transport magistrale: Od brzine sistemske magistale ne zavisi samo brzina procesora već i brzina memorije i brzina Hyper Transport magistrale. Kod s754 procesora HT radi na 800MHz, a kod s939 na 1000Mhz, što znači da je množilac HT magistrale 4 za s754 odnosno 5 za s939. Dakle brzina HT-a se računa tako što se radni takt sistemske magistrale pomnoži sa 4, odnosno 5. Ako ste u gornjem primeru povećali radni takt sistemske magistrale sa 200 na 250 onda će u konkretnom primeru (pošto je u pitanju s754 procesor) HT raditi na 4x250=1000 MHz, što nije dobro. HT ne treba overklokovati (ili bar ne mnogo), zato smanjite množilac HT-a sa 4 na 3 i dobićete 3x250=750Mhz. Ako povećate radni takt sistemske magistrale na 300MHz, brzina procesora će da se poveća na 8x300=2400MHz, a HT će raditi na 4x300=1200 MHz, pa množilac HT-a treba smanjiti sa 4 na 2. Eventualno se može isprobati i varijanta u kojoj će HT da radi na 3x300=900MHz, ali ako neće da radi onda množilac HT-a definitivno treba smanjiti na 2.
Brzina memorije: Ono što je najspecifičnije kod overklokovanja procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom je računanje brzine rada memorije. Konačna brzina memorije kod procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom se računa tako što se brzina procesora deli sa nekim celim brojem. Ovaj broj se u slengu zove memory divider ili mem divider. Najveća fora je ustvari izračunavanje ovog celog broja, a to se radi na sledeći način: Ako posmatramo sistem kojji je podešen na podrazumevane vrednosti onda je brzina sistemske magistale 200 MHz, a AMD-ovi procesori sa integrisanim memorijskim kontrolerom imaju podršku za DDR400, 333, 266 i 200, odnosno za memoruju koja radi na 200, 166, 133 i 100 MHz respektivno (ima i nekoliko nezvaničnih: 183, 150, 143 i 125 MHz). Kako bi obezbedio memoriji da radi na određenom radnom taktu memorijski kontroler izabira ceo broj kojim deli brzinu rada procesora, ali tako da dobijeni rezultat bude najpribližniji radnim taktu memorije i da istovremeno taj radni takt ne bude veći od izabranog. Na primer Sempron 2800+ procesor radi na 1600MHz, a vi želite da vam memorija radi kao DDR400 (odnosno na 200 MHz), to znači da će mem divider biti 8 (1600/8=200). Međutim ukoliko povećate radni takt procesora na 2000 MHz povećanjem radnog takta sistemske magistrale i pritom želite da vam memorija i dalje radi kao DDR400 onda se mora izračunati odgovarajući mem divider. Evo i jednačine:
memdivider = INT( CPUmnožilac*(200/brzinamemorije))
Funkcija INT (skracenica od INTEGER) u ovoj jednačini ustvari zaokružuje realan broj na veću celobrojnu vrednost. Ako je dobijeni broj recimo 10.1 biće zaokružen na 11. U konkretnom primeru će biti:
mmdivider=8*(200/200)=8
ali u ovom slučaju će vaša memorija da radi sinhrono sa sistemskom magistalom odnosno na 250 MHz. Da bi omogućili asinhroni rad memorije, odnosno da bi vam memorija i dalje radila na 200 MHz morate u BIOS-u podesiti brzinu memorije na 166, pa će jednačina izgledati ovako:
mmdivider=8*(200/166)=9.64
Kada ovaj realan broj zaokružimo na veći ceo broj dobijamo da je konačno memdivider=10. Promenljiva koja se u početnoj jednačini javlja pod imenom brzinamemorije nije ustvari prava brzina memorije već brzina koju možete podesiti u BIOS-u kako bi namestili da vam memorija radi na onom radnom taktu koji je vama potreban. Evo još jednog primera, ako radni takt sistemske magistrale povećate na 300 procesor će raditi na 2400 MHz, ali ako ostavite da vam vrednost proimenljive brzinamemorije ostane ista kao u prethodnoj jednačini, onda će memdivider ostati 10 pa će konačna brzina memorije biti 240 MHz (2400/10). U tom slučaju morate u BIOS-u namestiti manju vrednost za promenljivu pod imenom brzinamemorije, na primer 133:
mmdivider=8*(200/133)=12.03
Kada zaokružimo ovaj broj na veću celobrojnu vrednost dobićemo 13, pa će u tom slučaju stvarni radni takt memorije biti 2400/13=184 MHz.
Evo nekih standardnih vrednosti
http://www.sekira/forum/attachment.php?attachmentid=43469&d=1227706404
Socket AM2
Ovaj deo Howto-a se odnosi na AMD procesore koji su pravljeni za socket AM2, zasnovani na HT arhitekturi, i koriste DDR2 memoriju.
Sada ćete se zapitati zasto odvojeni deo za socket AM2 kada i on ima integrisani memorijski kontroler. Pa zbog toga što setovanja za memoriju nisu ista. DDR2 memorija radi na drugačijim frekvencijama, stoga su i setovanja za divider drugacija...
Brzina Procesora: Sve napisano za s754 i s939 važi i za AM2
Brzina Hyper Transport magistrale: Sve napisano za s754 i s939 važi i za AM2
Brzina memorije: Podešavanje brzine memorije kod AM2 procesora je mozda još zanimljivije (citaj: teže). Najlakše ću objasniti na primeru.
Posmatraćemo procesor X2 4200+ koji radi na 2.2GHz i ima množilac 11.
U Tabeli koja je u attachmentu potražite odeljak za množilac 11. Leva kolona je FSB koji je podešen u BIOS-u, gornji red su "divideri" uz pomoć kojih podešavate RAM (DDR2-400, DDR2-533, DDR2-667, or DDR2-800). Pretpostavimo da hoćete da overclockujete procesor na 2.64GHz. To znači da vam je FSB 240, po tabeli (što se tiče brzine) imate 4 mogućnosti za podešavanje RAM Memorije.
Ako stavite divider za DDR2-400, memorija će raditi kao DDR2-480.
Ako stavite divider za DDR2-533, memorija će raditi kao DDR2-587.
Ako stavite divider za DDR2-667, memorija će raditi kao DDR2-754.
Ako stavite divider za DDR2-800, memorija će raditi kao DDR2-880.
Tabela sa setovanjima je u attachmentu!
DDR SDRAM DDR2 SDRAM
Socket A Socket 754 Socket 939 Socket AM2 Socket AM2+
Socket A
Ovaj deo Howto-a se odnosi na AMD procesore koji su pravljeni za Socket A i koriste DDR memoriju.
Brzina procesora: Brzina procesora se određuje formulom FSB x Množilac. Znači ako je FSB 200 a množilac 10 procesor ce raditi na 2GHz. Stim što proizvođači najčešće zaključavaju množioce kako bi kolko tolko sprecili overclock i naterali kupce da kupe jače procesore. Tako na primer kad je množilac zaključan na 10 frekvencija procesora se može menjati samo promenom FSB-a. Svi intelovi procesori u zadnjih nekoliko godina su zaključani i ne mogu se otključati. Kod AMD-a Athlon XP procesori sa Palomino jezgrom su zaključani ali postoji nacin da se otključaju, sto se radi tecnim srebrom ili kakvim drugim konduktivnim premazom. Procedura je relativno teska zbog cinjenice da se radi o spajanju L1 mostova koji su prilicno sitini. Detaljnije objasnjenje pogledajte ovde. Athlon XP procesori sa Thoroughbred, Thorton i Barton jezgrima proizvedeni do 39. nedelje 2003. godine imaju otkljucan mnozliac, procesori proizvedeni izmedju 39. i 42. nedelje mogu biti otkljucani dok procesori proizvedeni posle 42. nedelje 2003. godine su zakljucani tzv. superlock metodom i ne postoji fizicki nacin njihovog otkljucavanja. Datum proizvodnje se sadrzi u samom kodu koji je napisan na procesoru i izgleda ovako BIXJB04422DPMW gde 0442 znaci 2004. godina 42. nedelja.
Brzina memorije: Brzina memorije se u ovom slučaju računa u odnosu na FSB. Najčešće u odnosu 1:1 (sihrono), ili 1:2. Naprimer ako je FSB 200, a memorija podešena da radi u odnosu 1:1 onda je i njena frekvencija 200MHz (400MHz efektivno), ako je odnos 1:2 onda će memorija raditi na frekvenciji od 100MHz (200MHz efektivno). U principu memorija bi uvek trebala da radi brzinom FSB-a!
Naravno, za više frekvencije potrebno je povećanje napona, ali to zavisi od procesora do procesora... Pročešljajte forum, bilo je x puta pisano o tome.
Socket 754, 939
Ovaj deo howto-a se odnosi na sve novije AMD procesore su pravljeni za s754 i s939, zasnovani na HT arhitekturi i koriste DDR memoriju.
Procesor je direktno povezan sa memorijom HT linkom zbog integrisanog memorjiskog kontrolera
Procesor je direktno povezan sa ostatkom sistema HT linkom zbog integrisanog memorijskog kontrolera.
Evo kako se sve to klokuje!
Brzina procesora: Povećanje radnog takta procesora se vrši tako što se povećava radni takt sistemske magistrale. Sistemska magistala trenutno kod svih AMD Athlon 64/Sempron 64 procesora radi na 200 MHz, pa će overklokovanje biti i ako povećate tih 200 na 205MHz. Konačna brzina procesora se dobija tako što se brzina sistemske magistale pomnoži sa množiocem. Za sve dalje primere koristićemo Sempron 64 2800+ procesor koji ima množilac 8, što znači da mu je radni takt 8x200=1600MHz. Ako povećate sistemsku magistalu sa 200 na 250 povećaćete radni takt procesora na 8x250=2000MHz. Na ovaj način ste overklokovali procesor, ali to nije sve.
Brzina Hyper Transport magistrale: Od brzine sistemske magistale ne zavisi samo brzina procesora već i brzina memorije i brzina Hyper Transport magistrale. Kod s754 procesora HT radi na 800MHz, a kod s939 na 1000Mhz, što znači da je množilac HT magistrale 4 za s754 odnosno 5 za s939. Dakle brzina HT-a se računa tako što se radni takt sistemske magistrale pomnoži sa 4, odnosno 5. Ako ste u gornjem primeru povećali radni takt sistemske magistrale sa 200 na 250 onda će u konkretnom primeru (pošto je u pitanju s754 procesor) HT raditi na 4x250=1000 MHz, što nije dobro. HT ne treba overklokovati (ili bar ne mnogo), zato smanjite množilac HT-a sa 4 na 3 i dobićete 3x250=750Mhz. Ako povećate radni takt sistemske magistrale na 300MHz, brzina procesora će da se poveća na 8x300=2400MHz, a HT će raditi na 4x300=1200 MHz, pa množilac HT-a treba smanjiti sa 4 na 2. Eventualno se može isprobati i varijanta u kojoj će HT da radi na 3x300=900MHz, ali ako neće da radi onda množilac HT-a definitivno treba smanjiti na 2.
Brzina memorije: Ono što je najspecifičnije kod overklokovanja procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom je računanje brzine rada memorije. Konačna brzina memorije kod procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom se računa tako što se brzina procesora deli sa nekim celim brojem. Ovaj broj se u slengu zove memory divider ili mem divider. Najveća fora je ustvari izračunavanje ovog celog broja, a to se radi na sledeći način: Ako posmatramo sistem kojji je podešen na podrazumevane vrednosti onda je brzina sistemske magistale 200 MHz, a AMD-ovi procesori sa integrisanim memorijskim kontrolerom imaju podršku za DDR400, 333, 266 i 200, odnosno za memoruju koja radi na 200, 166, 133 i 100 MHz respektivno (ima i nekoliko nezvaničnih: 183, 150, 143 i 125 MHz). Kako bi obezbedio memoriji da radi na određenom radnom taktu memorijski kontroler izabira ceo broj kojim deli brzinu rada procesora, ali tako da dobijeni rezultat bude najpribližniji radnim taktu memorije i da istovremeno taj radni takt ne bude veći od izabranog. Na primer Sempron 2800+ procesor radi na 1600MHz, a vi želite da vam memorija radi kao DDR400 (odnosno na 200 MHz), to znači da će mem divider biti 8 (1600/8=200). Međutim ukoliko povećate radni takt procesora na 2000 MHz povećanjem radnog takta sistemske magistrale i pritom želite da vam memorija i dalje radi kao DDR400 onda se mora izračunati odgovarajući mem divider. Evo i jednačine:
memdivider = INT( CPUmnožilac*(200/brzinamemorije))
Funkcija INT (skracenica od INTEGER) u ovoj jednačini ustvari zaokružuje realan broj na veću celobrojnu vrednost. Ako je dobijeni broj recimo 10.1 biće zaokružen na 11. U konkretnom primeru će biti:
mmdivider=8*(200/200)=8
ali u ovom slučaju će vaša memorija da radi sinhrono sa sistemskom magistalom odnosno na 250 MHz. Da bi omogućili asinhroni rad memorije, odnosno da bi vam memorija i dalje radila na 200 MHz morate u BIOS-u podesiti brzinu memorije na 166, pa će jednačina izgledati ovako:
mmdivider=8*(200/166)=9.64
Kada ovaj realan broj zaokružimo na veći ceo broj dobijamo da je konačno memdivider=10. Promenljiva koja se u početnoj jednačini javlja pod imenom brzinamemorije nije ustvari prava brzina memorije već brzina koju možete podesiti u BIOS-u kako bi namestili da vam memorija radi na onom radnom taktu koji je vama potreban. Evo još jednog primera, ako radni takt sistemske magistrale povećate na 300 procesor će raditi na 2400 MHz, ali ako ostavite da vam vrednost proimenljive brzinamemorije ostane ista kao u prethodnoj jednačini, onda će memdivider ostati 10 pa će konačna brzina memorije biti 240 MHz (2400/10). U tom slučaju morate u BIOS-u namestiti manju vrednost za promenljivu pod imenom brzinamemorije, na primer 133:
mmdivider=8*(200/133)=12.03
Kada zaokružimo ovaj broj na veću celobrojnu vrednost dobićemo 13, pa će u tom slučaju stvarni radni takt memorije biti 2400/13=184 MHz.
Evo nekih standardnih vrednosti
http://www.sekira/forum/attachment.php?attachmentid=43469&d=1227706404
Socket AM2
Ovaj deo Howto-a se odnosi na AMD procesore koji su pravljeni za socket AM2, zasnovani na HT arhitekturi, i koriste DDR2 memoriju.
Sada ćete se zapitati zasto odvojeni deo za socket AM2 kada i on ima integrisani memorijski kontroler. Pa zbog toga što setovanja za memoriju nisu ista. DDR2 memorija radi na drugačijim frekvencijama, stoga su i setovanja za divider drugacija...
Brzina Procesora: Sve napisano za s754 i s939 važi i za AM2
Brzina Hyper Transport magistrale: Sve napisano za s754 i s939 važi i za AM2
Brzina memorije: Podešavanje brzine memorije kod AM2 procesora je mozda još zanimljivije (citaj: teže). Najlakše ću objasniti na primeru.
Posmatraćemo procesor X2 4200+ koji radi na 2.2GHz i ima množilac 11.
U Tabeli koja je u attachmentu potražite odeljak za množilac 11. Leva kolona je FSB koji je podešen u BIOS-u, gornji red su "divideri" uz pomoć kojih podešavate RAM (DDR2-400, DDR2-533, DDR2-667, or DDR2-800). Pretpostavimo da hoćete da overclockujete procesor na 2.64GHz. To znači da vam je FSB 240, po tabeli (što se tiče brzine) imate 4 mogućnosti za podešavanje RAM Memorije.
Ako stavite divider za DDR2-400, memorija će raditi kao DDR2-480.
Ako stavite divider za DDR2-533, memorija će raditi kao DDR2-587.
Ako stavite divider za DDR2-667, memorija će raditi kao DDR2-754.
Ako stavite divider za DDR2-800, memorija će raditi kao DDR2-880.
Tabela sa setovanjima je u attachmentu!
Prilozi
-
12,4 KB Pregleda: 761