Uni
PCAXE Addicted
- Učlanjen(a)
- 31.08.2018.
- Poruka
- 2.469
- Rezultat reagovanja
- 984
Moja konfiguracija
PC / Laptop Name:
Lenovo ThinkPad X250 - i5 5300U/8GB/256GB EVO 860/6 Cell
Mice & keyboard:
Bloody V7M & Stock Thinkpad X250 Keyboard
OS & Browser:
Windows 10 + Microsoft Edge | ArcoLinux + i3 + Mozilla Firefox Quantum
Prvi put kada su kartice koriscene za skladistenje podataka, jeste bilo davne 1725, kada su se busene kartice koristile za sivace masine, da bi se automatizovao njihov rad pri obradi materijala. Ovo je bio neki vid zapisivanja slika u karticama, mada nimalo slican onome sto imamo danas. Kasnije, 1884 busene kartice su ponovo koriscene za skladiscenje podataka u Elektro-tabularnom sistemu, koji je kao neki Excel. Zasnivac te ideje ce kasnije zapoceti kompaniju, koja ce prerasti u IBM.
Olivetti Programma 101, ponekima prvi stoni racunar, mada po danasnjim standardima vise stoni kalkulator, koristio je dugacke magnetne kartice za zapisivanje uputstava i podataka. Ovo je bio prvi put da je aplikacija ocitavana sa memorijske kartice.
Sada cemo se prebaciti u "moderno" doba. Prva memorijska kartica koriscena od strane nasih telefona jeste SIM kartica. Ove kartice, kao i danas u retkim slucajevima, koriscene su za skladistenje telefonskih kontakata, kao i poruka sto bi olaksalo prelazak sa jednog na drugi telefon. Upamtite, ovo je bilo doba kada je "oblak" znacio "bela, pufnasta stvarcica na nebu".
U pocetku, SIM kartice su koriscene za skladistenje skromnih 20 telefonskih brojeva i 5 poruka, mada je ovo prosireno kasnije na 250 kontakata. Kada se EMS pojavio, ljudi bi koristili SIM kartice za razmenu manjih fotografija ili zvucnih zapisa, umesto koriscenja servisa mobilnih operatera, koji su u to vreme bili poprilicno skupi.
U poslednjoj godini starog milenijuma, Siemens SL45 bio je prvi telefon sa podrskom za prosirivu "fles memoriju" - multimedijsku karticu, poznatiju kao MMC. Njeni tvorci bili su Siemens i SanDisk, predstavljena 1997 i u velikoj meri imala vecu bazu korisnika od ostalih konkurentnih "fles memorija".
Iste godine, Siemens, Toshiba i Matsushita razotkrili su prvu "bezbednu digitalnu karticu" (secure digital card - SD card), naslednika MMC-a. Tokom nekog vremena postojale su obe kartice i bile su medjusobno kompatibilne, ali je SD kartica bila oko pola milimetra deblja, tako da nije lako "ulazila" u MMC slot.
Pre nego sto je SD kartica zavladala svetom digitalne "fles memorije", uvedena je RS-MMC (reduced size - multimedia card) 2004. godine.
Iako vise en vidimo MMC, standard je i dalje prisutan. Vecinom mobilni uredjaji nizeg cenovnog ranga, za internu memoriju koriste takozvanu eMMC memoriju.
Uvek mozete racunati na Sony da koristi vlastiti proizvoda, ukoliko je moguce, te je 1998. godine rodjen Memory Stick. Koriscen je za Sony telefone, racunare, PSP i Sony digitalne kamere. Prvi MS koriscen u telefonima bio je Duo, koji je bio dosta kompaktan. Zatim, nastao je Memory Stick Micro, Sony-jev odgovor microSD karticama.
Sony je bio glavni proizvodjac Memory Stick-a. Kasnije je nastupio pad Sony-jevih prihada kupovinom ove memorije, pa je postojao prelazni period, tokom koga su Sony telefoni podrzavala prosirenje putem i jedne i druge kortice. Najzad, 2009. godine Sony prelazi preko Memory Stick-a i svi Sony telefoni dobijaju podrsku samo za microSD kartice, a 2010. i ostali proizvodi.
Treba biti upucen i sta je bilo sledece - miniSD, a zatim microSD. Naravno, doslo je i do ideja poput nasnimanja muzickih albuma i zatim prodaje micro/miniSD kartice sa njima, mada recicemo da ideja jednostavno nije urodila plodom.
Nije doslo do velikih promena u svetu SD kartica skorije. Samsung je najavio UFS kartice, kao i hibridne UFS/microSD slotove, mada ovo se jos nije odigralo u stvarnosti. Ovo je velika steta, jer novi testovi brzina rezultiraju nekoliko desetina hiljada veci IOPS u korist UFS memorije.
Jos ima nade, SD Express kartice najavljene su prethodno ove godine, one implementiraju NVMe na SD kartice. Za sada, ovo podrzava jednu PCIe traku sa brzinama prenosa do 985 MB/s. Nazalost ovo zahteva, ovo zahteva dodatni red pinova UHS-II standarda, a nijedan telefon dosad, nije podrzavao UHS-II.
Ipak, NVMe je koriscen u najbrzim potrosackim SSD memorijama (i Apple telefonima), tako da je to ocito put memorijskih kartica. XQD kartica (naslednik CF Express-a) jeste NVMe kartica koriscena u najnovijim DSLR i Mirrorless digitalnim kamerama.
Huawei ipak deluje kao da nista nije naucio iz Sony-jevih gresaka, te stvara svoju Nano Memory karticu. Verovatno je da se Huawei oslanja na porast broja svojih potrosaca. Kvaka je u tome da one niti su vece, niti brze, niti manje, niti jeftinije, vec susta suprotnost.
Ako mislite da nesto bitno nije navedeno, opalite taj komentar i naravno prosirite ovaj moj artikal dodatnim informacijama. Pre svega, zelim da napomenem da sam informacije pokupio sa stranih sajtova poput CNET, Tom's Hardware, How To Geek, Wikipedia, kao i stranih kanala tipa TimmyJoe, MKBHD, kao i Android Authority.
Olivetti Programma 101, ponekima prvi stoni racunar, mada po danasnjim standardima vise stoni kalkulator, koristio je dugacke magnetne kartice za zapisivanje uputstava i podataka. Ovo je bio prvi put da je aplikacija ocitavana sa memorijske kartice.
Sada cemo se prebaciti u "moderno" doba. Prva memorijska kartica koriscena od strane nasih telefona jeste SIM kartica. Ove kartice, kao i danas u retkim slucajevima, koriscene su za skladistenje telefonskih kontakata, kao i poruka sto bi olaksalo prelazak sa jednog na drugi telefon. Upamtite, ovo je bilo doba kada je "oblak" znacio "bela, pufnasta stvarcica na nebu".
U pocetku, SIM kartice su koriscene za skladistenje skromnih 20 telefonskih brojeva i 5 poruka, mada je ovo prosireno kasnije na 250 kontakata. Kada se EMS pojavio, ljudi bi koristili SIM kartice za razmenu manjih fotografija ili zvucnih zapisa, umesto koriscenja servisa mobilnih operatera, koji su u to vreme bili poprilicno skupi.
U poslednjoj godini starog milenijuma, Siemens SL45 bio je prvi telefon sa podrskom za prosirivu "fles memoriju" - multimedijsku karticu, poznatiju kao MMC. Njeni tvorci bili su Siemens i SanDisk, predstavljena 1997 i u velikoj meri imala vecu bazu korisnika od ostalih konkurentnih "fles memorija".
Iste godine, Siemens, Toshiba i Matsushita razotkrili su prvu "bezbednu digitalnu karticu" (secure digital card - SD card), naslednika MMC-a. Tokom nekog vremena postojale su obe kartice i bile su medjusobno kompatibilne, ali je SD kartica bila oko pola milimetra deblja, tako da nije lako "ulazila" u MMC slot.
Pre nego sto je SD kartica zavladala svetom digitalne "fles memorije", uvedena je RS-MMC (reduced size - multimedia card) 2004. godine.
Iako vise en vidimo MMC, standard je i dalje prisutan. Vecinom mobilni uredjaji nizeg cenovnog ranga, za internu memoriju koriste takozvanu eMMC memoriju.
Uvek mozete racunati na Sony da koristi vlastiti proizvoda, ukoliko je moguce, te je 1998. godine rodjen Memory Stick. Koriscen je za Sony telefone, racunare, PSP i Sony digitalne kamere. Prvi MS koriscen u telefonima bio je Duo, koji je bio dosta kompaktan. Zatim, nastao je Memory Stick Micro, Sony-jev odgovor microSD karticama.
Sony je bio glavni proizvodjac Memory Stick-a. Kasnije je nastupio pad Sony-jevih prihada kupovinom ove memorije, pa je postojao prelazni period, tokom koga su Sony telefoni podrzavala prosirenje putem i jedne i druge kortice. Najzad, 2009. godine Sony prelazi preko Memory Stick-a i svi Sony telefoni dobijaju podrsku samo za microSD kartice, a 2010. i ostali proizvodi.
Treba biti upucen i sta je bilo sledece - miniSD, a zatim microSD. Naravno, doslo je i do ideja poput nasnimanja muzickih albuma i zatim prodaje micro/miniSD kartice sa njima, mada recicemo da ideja jednostavno nije urodila plodom.
Nije doslo do velikih promena u svetu SD kartica skorije. Samsung je najavio UFS kartice, kao i hibridne UFS/microSD slotove, mada ovo se jos nije odigralo u stvarnosti. Ovo je velika steta, jer novi testovi brzina rezultiraju nekoliko desetina hiljada veci IOPS u korist UFS memorije.
Jos ima nade, SD Express kartice najavljene su prethodno ove godine, one implementiraju NVMe na SD kartice. Za sada, ovo podrzava jednu PCIe traku sa brzinama prenosa do 985 MB/s. Nazalost ovo zahteva, ovo zahteva dodatni red pinova UHS-II standarda, a nijedan telefon dosad, nije podrzavao UHS-II.
Ipak, NVMe je koriscen u najbrzim potrosackim SSD memorijama (i Apple telefonima), tako da je to ocito put memorijskih kartica. XQD kartica (naslednik CF Express-a) jeste NVMe kartica koriscena u najnovijim DSLR i Mirrorless digitalnim kamerama.
Huawei ipak deluje kao da nista nije naucio iz Sony-jevih gresaka, te stvara svoju Nano Memory karticu. Verovatno je da se Huawei oslanja na porast broja svojih potrosaca. Kvaka je u tome da one niti su vece, niti brze, niti manje, niti jeftinije, vec susta suprotnost.
Ako mislite da nesto bitno nije navedeno, opalite taj komentar i naravno prosirite ovaj moj artikal dodatnim informacijama. Pre svega, zelim da napomenem da sam informacije pokupio sa stranih sajtova poput CNET, Tom's Hardware, How To Geek, Wikipedia, kao i stranih kanala tipa TimmyJoe, MKBHD, kao i Android Authority.