Uni
PCAXE Addicted
- Učlanjen(a)
- 31.08.2018.
- Poruka
- 2.469
- Rezultat reagovanja
- 984
Moja konfiguracija
PC / Laptop Name:
Lenovo ThinkPad X250 - i5 5300U/8GB/256GB EVO 860/6 Cell
Mice & keyboard:
Bloody V7M & Stock Thinkpad X250 Keyboard
OS & Browser:
Windows 10 + Microsoft Edge | ArcoLinux + i3 + Mozilla Firefox Quantum
E ovako, malo da vas uputim šta se dešava. Završilo se prvo polugodište, ja izDominir'o i sad imam malo više slobodnog vremena, pa sam rešio da to posvetim forumu 
Zato evo stiže još jedno uputstvo, ali malo više imaginarno 
DISKLEJMER :
Odmah bih vam rekao da je ovo neka kombinacija YouTube, Quora, Wikipedia, Podkastova, Mojih primera, Dodataka i Reddit postova
Teorija #01 - Prostor
Svi smo mi naučeni da živimo u trodimenzionalnom svetu, što u neku ruku ima logike. Imamo širinu, dužinu i dubinu (visinu), tj. x, y i z osu. Svaka tačka u našem prostoru, zapravo je određena tim koordinatama, pa bi neka nova dijagonalna osa bila zapravo samo kombinacija ove tri.
Da bismo bolje razumeli šta bi se dešavalo, hajde da zamislimo šta bi se dešavalo da nema određenih osa. Recimo za početak da ovaj svet nema ni x, ni y, niti z osu. Ovo bi značilo da smo zaključani u jednoj tački. Ne bismo mogli da vidimo ni u jednom pravci, da osetimo druge stvari, da se pomeramo i slično. Jednostavno, sve oko nas, kao i mi postoji u jednoj tački, tačnije može postojati samo jedna tačka i ništa više.
Zalutajmo sada u samo jednu osu, recimo X. Naš svet se prostire duž jedne horizontale. Svi smo mi najobičnije tačke. Nema skakanja, pogleda u visine, u zemlju... Možemo se kretati u jednom pravcu i videti isključivo jednu stranu jednodimenzionalnih objekata. Senke u ovom prostoru iskazane su korišćenjem jedne tačke.
Šta se dogadja ako su prisutne dve ose? Sada već sve poprima oblik linije. Primetićete da sada vidimo sve delove objekta koje su bile prisutne u jednodimenzionalnom svetu, ali samo jednu stranu dvodimenzionalnog objekta. Međutim, sada već imamo više različitih pravaca, pomoću kojih se možemo kretati, ali ponovo nema skakanja, saginjanja itd. Zamislimo sada krug u kvadratu. Ako bismo se kretali oko kvadrata, pred nama bi bile prisutne samo ivice kvadrata, ali ne i krug. Ako bismo mogli da gledamo sa neba, iznad kvadrata, videli bismo i krug, tačnije iz treće dimenzije. Senke u ovom svetu bile bi linije, tj. tela iz jednodimenzionalnog sveta.
Još jedna dimenzija nas deli od stvarnosti. Sada, je svaki trodimenzionalni objekat izgrađen od više dvodimenzionalnih. Zamislimo prethodnu situaciju u novom univerzumu. Vidimo svaki dvodimenzionalni objekat, ali samo jednu stranu trodimenzionalnih. Umesto kruga i kvadrata, imamo kocku u kojoj je zarobljena lopta. Ponovo ne možemo videti loptu, ali sada recimo senke trodimenzionalnih objekata postaju dvodimenzionalni oblici. Ove oblike lako možemo predstaviti na papiru.
Primećujete li neku vezu između ovih osa? Svaki deo nulto-dimenzionalnog sveta, moguće je prikazati u jednodimenzionalnom, slična priča je i sa dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim. Dodajući nove dimenzije, vidimo sve delove objekata prethodne.
Sada, hajde da dodamo i četvrtu dimenziju. Sećate li se kada sam rekao da krug ograđen kvadratom ne bismo videli u dvodimentionalnom svetu, ali bismo u trodimenzionalnom pogledom odozgo? Slično je i za treću dimenziju. Dodajući četvrtu, vidimo sve ivice trodimenzionalnih objekata, ali i sve unutar njih. Tačnije videli bismo unutrašnjosti kuća, ljudskih organizama, automobila i drugih, nešto slično kao x-ray vision. Pošto su senke u dvodimenzionalnom svetu bile jednodimenzionalne, u trodimenzionalnom dvodimenzionalne, u četvorodimenzionalnom bi bile, pogodili ste, trodimenzionalni objekti. Ovo može značiti da smo i mi kao ljudi senke istih iz četvorodimenzionalnog prostora, pa smo u mraku vidljiviji od naših dvodimenzionalnih senki, jer smo mi zapravo senke nekih drugih, većih objekata itd. Dobro, ovo je već sve teorija zavere
Teorija #02 Vreme
Znam da je malo čudno posle prethodne teorije prebaciti se na novo shvatanje, ali ovo je zaista sci-fi tema pa ima i više mogućnosti
Alber Ajnštajn je u svojim proračunima uspostavio svemir i celokupan prostor kao četvorodimenzionalnu celinu. U savremenoj fizici za vreme koristimo oznaku "t", ali Ajnštajn nije svemir uspostavio kao 3D + t, već kao 4D. Satove koristimo da iskažemo vreme kao brojnu vrednost. Ovaj numerički poredak je jedini način iskazivanja vremena u fizičkom, tj. materijalnom svetu. Jednostavno rečeno, prve tri dimenzije koristimo za iskazivanje položaja predmeta u prostoru, dok četvrtu koristimo za iskazivanje položaja u vremenu. Zajedno, koristimo sve četiri dimenzije za iskazivanje tačnog položaja objekta, poznatiji kao prostor-vreme.
Recimo da suprotno od prethodne teorije, živimo u trodimenzionalnom svetu. Ovo znači da ne možemo da vidimo četvrtu dimenziju, jer je naš fizički svet baziran na ove tri veličine. Mi možemo osetiti ili zamisliti prisustvo vremena, ali ne možemo ga izmeriti fizičkim merilima ili čulima. Možemo samo osetiti vreme kroz događaje obavljene u različitim vremenskim intervalima, a kao rezultat ovoga vreme se kreće samo u jednom pravcu i smeru, unapred. Prisustvo ove dimenzije možemo prikazati tako što ne možemo gledati u prostoru bez vraćanja vremena. Recimo, video sam loptu (pre pet sati).
Ovo se može još pokazati i kroz praktične primere. Recimo da se nalazimo u velikom gradu, punom nebodera. Treba da se nađemo sa poslovnim partnerom, koje informacije su nam potrebne?
Ne bih baš rekao. Ako niste primetili, treba da znamo u koliko časova, kog dana, meseca, godine itd, se sastajemo. Tačnije, treba nam poznavanje četiri veličine da bismo znali tačnu lokaciju odigravanja radnje.
Ako ste stigli do kraja ovog posta, želeo bih da vam se zahvalim na čitanju, kao i da vas zamolim da ukoliko ste u ovome duže od mene, ukažete na moje greške, jer sam mnoge zaključke donosio iz sopstvenih shvatanja
Takođe bih voleo da čujem šta vi smatrate za četvrtu dimenziju i želite li da uradim nešto slično za petu?
Zato evo stiže još jedno uputstvo, ali malo više imaginarno DISKLEJMER :
Odmah bih vam rekao da je ovo neka kombinacija YouTube, Quora, Wikipedia, Podkastova, Mojih primera, Dodataka i Reddit postova
Teorija #01 - Prostor
Svi smo mi naučeni da živimo u trodimenzionalnom svetu, što u neku ruku ima logike. Imamo širinu, dužinu i dubinu (visinu), tj. x, y i z osu. Svaka tačka u našem prostoru, zapravo je određena tim koordinatama, pa bi neka nova dijagonalna osa bila zapravo samo kombinacija ove tri.
Da bismo bolje razumeli šta bi se dešavalo, hajde da zamislimo šta bi se dešavalo da nema određenih osa. Recimo za početak da ovaj svet nema ni x, ni y, niti z osu. Ovo bi značilo da smo zaključani u jednoj tački. Ne bismo mogli da vidimo ni u jednom pravci, da osetimo druge stvari, da se pomeramo i slično. Jednostavno, sve oko nas, kao i mi postoji u jednoj tački, tačnije može postojati samo jedna tačka i ništa više.
Zalutajmo sada u samo jednu osu, recimo X. Naš svet se prostire duž jedne horizontale. Svi smo mi najobičnije tačke. Nema skakanja, pogleda u visine, u zemlju... Možemo se kretati u jednom pravcu i videti isključivo jednu stranu jednodimenzionalnih objekata. Senke u ovom prostoru iskazane su korišćenjem jedne tačke.
Šta se dogadja ako su prisutne dve ose? Sada već sve poprima oblik linije. Primetićete da sada vidimo sve delove objekta koje su bile prisutne u jednodimenzionalnom svetu, ali samo jednu stranu dvodimenzionalnog objekta. Međutim, sada već imamo više različitih pravaca, pomoću kojih se možemo kretati, ali ponovo nema skakanja, saginjanja itd. Zamislimo sada krug u kvadratu. Ako bismo se kretali oko kvadrata, pred nama bi bile prisutne samo ivice kvadrata, ali ne i krug. Ako bismo mogli da gledamo sa neba, iznad kvadrata, videli bismo i krug, tačnije iz treće dimenzije. Senke u ovom svetu bile bi linije, tj. tela iz jednodimenzionalnog sveta.
Još jedna dimenzija nas deli od stvarnosti. Sada, je svaki trodimenzionalni objekat izgrađen od više dvodimenzionalnih. Zamislimo prethodnu situaciju u novom univerzumu. Vidimo svaki dvodimenzionalni objekat, ali samo jednu stranu trodimenzionalnih. Umesto kruga i kvadrata, imamo kocku u kojoj je zarobljena lopta. Ponovo ne možemo videti loptu, ali sada recimo senke trodimenzionalnih objekata postaju dvodimenzionalni oblici. Ove oblike lako možemo predstaviti na papiru.
Primećujete li neku vezu između ovih osa? Svaki deo nulto-dimenzionalnog sveta, moguće je prikazati u jednodimenzionalnom, slična priča je i sa dvodimenzionalnim i trodimenzionalnim. Dodajući nove dimenzije, vidimo sve delove objekata prethodne.
Sada, hajde da dodamo i četvrtu dimenziju. Sećate li se kada sam rekao da krug ograđen kvadratom ne bismo videli u dvodimentionalnom svetu, ali bismo u trodimenzionalnom pogledom odozgo? Slično je i za treću dimenziju. Dodajući četvrtu, vidimo sve ivice trodimenzionalnih objekata, ali i sve unutar njih. Tačnije videli bismo unutrašnjosti kuća, ljudskih organizama, automobila i drugih, nešto slično kao x-ray vision. Pošto su senke u dvodimenzionalnom svetu bile jednodimenzionalne, u trodimenzionalnom dvodimenzionalne, u četvorodimenzionalnom bi bile, pogodili ste, trodimenzionalni objekti. Ovo može značiti da smo i mi kao ljudi senke istih iz četvorodimenzionalnog prostora, pa smo u mraku vidljiviji od naših dvodimenzionalnih senki, jer smo mi zapravo senke nekih drugih, većih objekata itd. Dobro, ovo je već sve teorija zavere
Teorija #02 Vreme
Znam da je malo čudno posle prethodne teorije prebaciti se na novo shvatanje, ali ovo je zaista sci-fi tema pa ima i više mogućnosti
Alber Ajnštajn je u svojim proračunima uspostavio svemir i celokupan prostor kao četvorodimenzionalnu celinu. U savremenoj fizici za vreme koristimo oznaku "t", ali Ajnštajn nije svemir uspostavio kao 3D + t, već kao 4D. Satove koristimo da iskažemo vreme kao brojnu vrednost. Ovaj numerički poredak je jedini način iskazivanja vremena u fizičkom, tj. materijalnom svetu. Jednostavno rečeno, prve tri dimenzije koristimo za iskazivanje položaja predmeta u prostoru, dok četvrtu koristimo za iskazivanje položaja u vremenu. Zajedno, koristimo sve četiri dimenzije za iskazivanje tačnog položaja objekta, poznatiji kao prostor-vreme.
Recimo da suprotno od prethodne teorije, živimo u trodimenzionalnom svetu. Ovo znači da ne možemo da vidimo četvrtu dimenziju, jer je naš fizički svet baziran na ove tri veličine. Mi možemo osetiti ili zamisliti prisustvo vremena, ali ne možemo ga izmeriti fizičkim merilima ili čulima. Možemo samo osetiti vreme kroz događaje obavljene u različitim vremenskim intervalima, a kao rezultat ovoga vreme se kreće samo u jednom pravcu i smeru, unapred. Prisustvo ove dimenzije možemo prikazati tako što ne možemo gledati u prostoru bez vraćanja vremena. Recimo, video sam loptu (pre pet sati).
Ovo se može još pokazati i kroz praktične primere. Recimo da se nalazimo u velikom gradu, punom nebodera. Treba da se nađemo sa poslovnim partnerom, koje informacije su nam potrebne?
- Treba da znamo koliko metara treba preći duž Y ose, tačnije pravac Sever-Jug
- Treba da znamo koliko metara treba preći duž X ose, tačnije pravac Istog-Zapad
- Treba da znamo koliko metara treba preći duž Z ose, tačnije sprat zgrade u kojem je naš poslovni partner
Ne bih baš rekao. Ako niste primetili, treba da znamo u koliko časova, kog dana, meseca, godine itd, se sastajemo. Tačnije, treba nam poznavanje četiri veličine da bismo znali tačnu lokaciju odigravanja radnje.
Ako ste stigli do kraja ovog posta, želeo bih da vam se zahvalim na čitanju, kao i da vas zamolim da ukoliko ste u ovome duže od mene, ukažete na moje greške, jer sam mnoge zaključke donosio iz sopstvenih shvatanja
Takođe bih voleo da čujem šta vi smatrate za četvrtu dimenziju i želite li da uradim nešto slično za petu?
