AMD A8 3870K i A6 3500

[PCAXE_news]

Najjači AMD A8 i najslabiji AMD A6 APU – Pun pogodak u oba slučaja!

Već ste bili u prilici da čitate o AMD A6 i AMD A8 APU-ovima na PCAXE portalu u više navrata. Reč je o proizvodu kojim je AMD uspeo u tome da napravi funkcionalan čip tako da zadovolji potrebe velike većine korisnika PC računara. Tada smo naveli da ekonomski stručnjaci koji analiziraju tržište predviđaju da će potražnja i prodaja uređaja baziranih na APU-ovima biti u naglom porastu u narednih nekoliko godina. Prognoze su da bi do 2014. u notebook i desktop segmentu APU čipovi mogli da preuzmu veći deo tržišta. Da li će tako stvarno biti, vreme će pokazati. Ipak, neosporno je da je AMD sa APU-om uspeo da prodrma desktop i notebook tržište računara. Ovoga puta smo testirali dve poslastice iz AMD-a, a reč je o najjačem desktop A8 APU-u koji ima otključan množilac, kao i najslabijem trojezgranom A6 APU-u.

Opširnije...

 

[Steamroller]

Jesam dobro shvatio, za A8 je samo podignut množioc sa 30 na 35 pri OCu?

 

[animaN]

Jesam dobro shvatio, za A8 je samo podignut množioc sa 30 na 35 pri OCu?

Tako je, svaki APU koji ima "K" sufiks ima otkljucan mnozilac. Banja za OC

 

[Steamroller]

Što znači da ima još mesta i za podizanje FSBa. :> Da sad kupujem komp, obavezno bih uzeo A8.... Pošto se ne igram, ovako mi grafička samo bzvz huči u kućištu. A nema ništa boljeg od bešumnog kompa.

 

[Ace Rimmer]

Dizanje FSB-a diže i sve ostalo na sistemu ... dobro za slikanje, ne toliko za stabilan rad.

 

[Steamroller]

Pa ako su na A6 uspeli da podignu na 135, ne vidim zašto bi to bio problem na A8.

 

[animaN]

Poenta je da za "K" APU ne treba previse jaka ploca, koja ce moci da trpi tih 135 MHz, a da sev bude stabilno. ASUS sa naseg testa to moze, ali nisam siguran za ostale maticne ploce nizeg cenovnog ranga. Vec na 120 MHz kod nekih MB-a sa kojima smo se igralio i mogla je da se primeti nestabilnost. Kod A8 3870K je dovoljno imati bilo kakvu plochu koja ima tri ili chetiri krshtene zavojnice, i to je to.
Pored toga GPU se daleko vishe OC-uje na A8 3870K, imate tabele, pa samo uporedite razliku Ne treba zaboraviti ni slobodu igranja sa RAM memorijom, chija frekvencija znachi mnogo na ovoj platformi.

 

[peja81]

FM1 platforma nije namenjena overklokovanju, a to se pre svega ogleda u slabijim naponskim sekcijama ploca i drasticno promenjenoj magistrali u odnosu na Hypertransport kod AM2/AM3/+. Kod FM1 BCLK je osnov svega, a s obzirom da se radi o SoC procesorima (ili o sakatim verzijama kao taj X4 631) petljanje oko BCLK-a proizvodi razne peripetije, Ako pogledate iskustva FM1 overklokera, primeceno je da integrisani VGA izlaz prestaje da radi vec na busu od 115-120MHz, DVI u intervalu od 120-130MHZ (dakle mora da se ima zasebna graficka) a ono sto je najgore na klokovima preko 130MHz krepava LAN i jos gore AHCI drajver.
Athlon X4 631 nema teret GPU-a na sebi, ali mnozilac je svega 26, sto povlaci da bi za 4GHz takt, BCLK trebalo da bude na cca 156MHz. Ima ploca koje to zaista trpe i omogucavaju boot, ali tu ima jedna druga stvar. GloFo 32nm proces proizvodnje je daleko od idealnog i kao sto se vidi po testovima A8 primeraka za "niskih" a stabilnih 3.6-3.8 GHz potrebni su naponi u rangu 1.6-1.7V.
Odakle onda oni shotovi preko 4GHz+?
U pitanju je varanje kao sto je vec **** napisao. U starijim verzijama BIOSa postoji opcija "Burst Mode" (pogotovo kod MSI ploca) koja omogucava carobni put u visine i to sa default naponom. Ono sto se zapravo desava je da ukljucivanjem te opcije i stelovanjem BCLK-a, pomeraju se svi tajminzi vezani za sistemski tajmer ploce. Odnosno oscilatori ne otkucavaju pravilno taktove. Nakon toga svi benchmark testovi koji se oslonjaju na taj tajmer su poremeceni odnosno ne otkucavaju vreme kako treba i laziraju skor. (ovo je dokazano koristenjem stoperice sa strane)
Testovi koji ne zavise od tog tajmera ne pokazaju nikakav boost jer je procesor samo "fiktivno" overklokovan. Ovakvi postupci proizvodjaca ploca su ispali maestralni po pitanju marketinga, ali samo do trenutka dok prevara nije otkrivena. Posto je gramzivost glavna odlika poslednje ere kapitalizma, za kredibilitet, cast i obraz vise niko i ne mari pogtovo ako je vec uzeta lova.

Sa drugog foruma. Zanima me šta drfedja kaže, da li je to tačno.

 

[animaN]

Ja mogu umesto drfedja-e da odgovorim na neke delove, mada verujem da ce se i on javiti i reci svoje mishljenje.

FM1 platforma nije namenjena overklokovanju, a to se pre svega ogleda u slabijim naponskim sekcijama ploca i drasticno promenjenoj magistrali u odnosu na Hypertransport kod AM2/AM3/+. Kod FM1 BCLK je osnov svega, a s obzirom da se radi o SoC procesorima (ili o sakatim verzijama kao taj X4 631) petljanje oko BCLK-a proizvodi razne peripetije, Ako pogledate iskustva FM1 overklokera, primeceno je da integrisani VGA izlaz prestaje da radi vec na busu od 115-120MHz, DVI u intervalu od 120-130MHZ (dakle mora da se ima zasebna graficka) a ono sto je najgore na klokovima preko 130MHz krepava LAN i jos gore AHCI drajver.

Zavisi od matichne ploche, A6 3500 sa testa je radio bez problema na 135 MHz, nikakve anomalije nisu postojale. Zato smo i namenski koristili ASUS MB sa linka ispod:

http://www.pcaxe.com/hardver/procesori/amd-a8-3870k-i-a6-3500/strana-6


Svaki CPU ili APU koji ima otkljuchan mnozilac je namenjen overklokovanju. Pitanje koje se postavlja je: Koje performanse ochekujete, i da li ce taj overklok da zadovolji vase potrebe?

Athlon X4 631 nema teret GPU-a na sebi, ali mnozilac je svega 26, sto povlaci da bi za 4GHz takt, BCLK trebalo da bude na cca 156MHz. Ima ploca koje to zaista trpe i omogucavaju boot, ali tu ima jedna druga stvar. GloFo 32nm proces proizvodnje je daleko od idealnog i kao sto se vidi po testovima A8 primeraka za "niskih" a stabilnih 3.6-3.8 GHz potrebni su naponi u rangu 1.6-1.7V.

Ovo je tacno. Nashe testiranje je pokazalo slichno zapazanje:

http://www.pcaxe.com/hardver/procesori/amd-a8-3870k-i-a6-3500/strana-7

Mozda moze sa nekiv vishim naponom, ili josh boljom matichnom plochom, ali tu se dolazi do problematike u pristupu kupovine rachunara. Odnosno dal' ste hteli malu potroshnju i odlichne performanse za ne previshe novca, ili vam pak to nije bitno, a zanimaju vas iskljuchivo performanse

Odakle onda oni shotovi preko 4GHz+?
U pitanju je varanje kao sto je vec **** napisao. U starijim verzijama BIOSa postoji opcija "Burst Mode" (pogotovo kod MSI ploca) koja omogucava carobni put u visine i to sa default naponom. Ono sto se zapravo desava je da ukljucivanjem te opcije i stelovanjem BCLK-a, pomeraju se svi tajminzi vezani za sistemski tajmer ploce. Odnosno oscilatori ne otkucavaju pravilno taktove. Nakon toga svi benchmark testovi koji se oslonjaju na taj tajmer su poremeceni odnosno ne otkucavaju vreme kako treba i laziraju skor. (ovo je dokazano koristenjem stoperice sa strane)

Ovo vec ne znamo, nismo koristili MSI model. Prilikom OC-a na pomenutom ASUS modelu evo sta se deshavalo sa skaliranje rezultata, odnosno, isto je veoma dobro, sigurno nije bilo "tupljejna" bilo kakvih latencija:

http://www.pcaxe.com/hardver/procesori/amd-a8-3870k-i-a6-3500/strana-17

http://www.pcaxe.com/hardver/procesori/amd-a8-3870k-i-a6-3500/strana-18

Kako za CPU tako i za GPU unutar bilo kog APU-a sa testa.

 

[Lukija]

Hmmm. Ovo je zanimljivo. Koliko sam shvatio, ovim postupkom je "sabotirana" QueryPerformanceCounter funkcija koja se cesto koristi za merenje performansi i koja koristi precizan tajmer na ploci (HPET). Trebalo bi da moze da se potvrdi recimo ovim programom:

http://www.mediafire.com/?xzo9n84d8lze9nb

 

[Steamroller]

Ne treba zaboraviti ni slobodu igranja sa RAM memorijom, chija frekvencija znachi mnogo na ovoj platformi.

Ako sam dobro upućen, najviše prednosti bržeg rama ima GPU? U prevodu, viši takt memorije daje dosta bolje grafičke rezultate. Jel to tačno?

 

[animaN]

Ako sam dobro upućen, najviše prednosti bržeg rama ima GPU? U prevodu, viši takt memorije daje dosta bolje grafičke rezultate. Jel to tačno?

Da

 

[Steamroller]

Sabijam!

Još samo da naprave APU sa 6 jezgra.

 

[Никола]

Sabijam!

Nije me mrzelo.

 

[animaN]

 

[Steamroller]

 

[c-p-r]

Ono sto bi zanimalo mnoge je da li se isplati ulagati u tu platformu, tj da li bi naslednik mogao da ide na sadasnje socket-e.

Mene to sada kopka, verujem da ce biti odredjene kompatibilnosti... Krecem da iscitasm detaljno tekst... prelistao sam delove jer je obiman.

 

[animaN]

Ono sto bi zanimalo mnoge je da li se isplati ulagati u tu platformu, tj da li bi naslednik mogao da ide na sadasnje socket-e.

Mene to sada kopka, verujem da ce biti odredjene kompatibilnosti... Krecem da iscitasm detaljno tekst... prelistao sam delove jer je obiman.

Obavezno prvo prelistaj i testove na koje se pozivamo u ovom Tu je detaljnije pisano

 

[c-p-r]

Da da, krenuo sam od ovog.

Sad me kopka sa kojim kartama moze cf, ako je samo serija 665x onda i nije bas ali nije ni na odmet... Uglavnom vidim da je AMD skoro pa batalio desktop i da su se skoncentrisali na APU...

Ploce nisu skupe, koliko vidim kod nas neka od preporucenih je 75...

 

[drfedja]

Sa drugog foruma. Zanima me šta drfedja kaže, da li je to tačno.

Koliko ja znam ta opcija se ne zove "Burst mode" nego "Lab burst mode".

U Junu kada sam testirao Llano, tu opciju nisam primetio i nalazi se na MSI plocama.

Realtime klok je konstantan bez obzira na BCLK, medjutim, problem nastaje kada se promeni njegova vrednost, kada ne kuca vise u milisekundama, nego nesto sporije. Tajmer sistemska funkcija koju je spomenuo Lukija dobija broj milisekundi kao celobrojnu vrednost, koju dobija preko registra kome se pristupa sistemskom tajmeru. Usporravanjem sistemskog tajmera softver izmeri vise posla u jedinici vremena, odatle fake-ovani oc. rezultati kao i bench. rezultati.
Npr. funkcija koja meri frekvenciju procesora za procesor koji radi na 3 GHz izdvoji tri miliona clock ticks-ova po milisekundi. Ako ta milisekunda "traje" duze, onda ce naravno biti vise clock tickova pa ce se racunati veca frekvencija procesora. Pitanje je na koju foru su ovo izveli, da kontrolisu RTC.

Promenom vrednosti RTC-a menjas i sat. Sat bi u ovom slucaju kasnio. Tako da nema potrebe za stopericom.
Posle pravih 10 minuta bi videli da je proslo tek 8 minuta, sto je sasvim dovoljno da se primeti brutalno kasnjenje sata.

Objasnjenje sa "doticnog" foruma nije bas adekvatno jer malo brkaju pojmove.


Sto se tice zakljucanog Llanoa, anomalija je postojala pri promeni mnozioca. CPUz je npr. prikazivao vecu frekvenciju, iako su rezultati u programima bili isti kao na defaultu. U ovom slucaju je RTC radio normalno, ali je CPUz pogresno prijavljivao frekvenciju.

Hmmm. Ovo je zanimljivo. Koliko sam shvatio, ovim postupkom je "sabotirana" QueryPerformanceCounter funkcija koja se cesto koristi za merenje performansi i koja koristi precizan tajmer na ploci (HPET). Trebalo bi da moze da se potvrdi recimo ovim programom:

http://www.mediafire.com/?xzo9n84d8lze9nb

Veoma verovatno je da je promenjena vrednost HPET-a unutar chipseta.

Sa hard foruma:

4.4G on Llano, I say it's fake.
It's the BIOS that slower the system clock then you see the BCLK raises.
MSI called it "Lab burst Mode", it's available on rev.1.3 BIOS
If you have this A75MA-G55 mobo, you can run superPi while using a stopwatch to compare the superPi time.
You will see superPi results 15s while your stopwatch is 20s etc.

 

[peja81]

Hvala.

 

[animaN]

Llano da moze da radi na 4.4 GHz, Intel bi bio u problemu sa desktop procesorima... Fake, samo tako... 3.5-3.8 GHz ako je baaaash dobar primerak, i to je to, kada se pricha o CPU delu

@c-p-r

Da, kreni od tog, Fedja je tu lepo demistifikovao proizvod ispod haube

 

[drfedja]

3,5 - 3,8 GHz je ocekivano za taj proces. U pitanju je proces koji je izmedju SLP - Super Low Power varijante i HPP - High Performance Plus. Tacnije receno, Llano je sa svojim procesom negde na granici izmedju SLP i HPP, zbog svojih taktova do 3GHz.

S' druge strane Bulldozer je napravljen u HPP 32nm procesu, pa su i frekvencije daleko vece, ali zato znamo i kakva je disipacija.
U globalu, sto su vece performanse tranzistora, to je veca i potrosnja.

U globalu gledano, najefikasniji tranzistor ima najmanju potrosnju i najvece performanse, ali pri dizajnu i proizvodnji čipova, ova dva zahteva su u suprotnosti. Glupo je reći da je 32nm GLOFO proces loš, zato što Llano ne gura više od 3.6 GHz pri overkloku. Jednostavno nije dizajniran za tako nešto.
Ono po čemu možemo da merimo da li je proces dobar ili nije jeste koliko disipacije imamo za određene frekvencije, a drugi način za merenje je koliki yield ima taj proces.

Tako npr. 32nm LPH koji je izmedju SLP i HPP daje performanse nesto slabije nego tranzistori u 45nm SOI, ali znatno nizu disipaciju.
Generalno gledano, Intelov 32nm HKMG ima nesto vece performanse nego GLOFO-ov HPP, ali i veci leakage.
Problem potrosnje Buldožera samo donekle lezi u neprikladnom procesu, ali i u samoj mikroarhitekturi. Ipak, HPP verovatno daje za nijansu niži "switching speed" nego Intelov 32nm HKMG, ali i niži leakage. Barem je do sada tako bilo. Problem potrošnje BD-a nije idle, već load.

Imajuci u vidu da Llano koristi integrisani GPU, proces mora da bude tako tweak-ovan da moze da podrzi optimalan CPU i GPU dizajn. Po mom skromnom misljenju, jedan od problema sa yieldom koji je GloFo imao sa Llanom je bas taj problem, uklapanje GPU i CPU dizajna u jedan proizvodni proces.

Intelov GPU unutar SB je s druge strane prilicno jednostavan kada ga poredimo sa Sumo GPU-om, ali su sama procesorska jezgra druga prica.