dr.simche
PCAXE Apprentice
- Učlanjen(a)
- 24.11.2010.
- Poruka
- 82
- Rezultat reagovanja
- 0
Moja konfiguracija
CPU & cooler:
AMD FX 8320E @ Cooler Master Hyper 212 EVO
Motherboard:
MSI 970A Krait Edition
RAM:
8GB Kingston HyperX Fury 1866 MHz
VGA & cooler:
ASUS AMD 7750 OC 1GD5-V2
Display:
ASUS VE228NR
HDD:
Kingston V300 120GB, WD 320GB + 500GB
Case:
Thermaltake V4 Black Edition
PSU:
Thermaltake Toughpower XT TPX-675M 675W
Mice & keyboard:
Logitech K360, Logitech M560
Internet:
SBB 100/6
OS & Browser:
Windows 10
Other:
LG G6
Napomena! Nije za osobe sa slabim srcem
Sve je počelo jednog vrelog letnjeg jutra. Zazvonio je telefon i glas sa druge strane reče:"Da li si zainteresovan za moj stari komp?" Čovek, uzbuđen što mu se pruža prilika da svoju sada već vremešnu mašinu pošalje u čistilište, reče sudbonosno "DA". U tom trenutku nije ni sanjao da mu period koji sledi donosi niz veoma stresnih situacija.
Kompjuter je stigao. Oduševljenje se nije moglo prikriti. Konačno dva prava jezgra procesora naspram "virtuelnih" koje je P4 pružala. Jača grafika, više RAM-a i naravno, poprilično prostora za skladištenje podataka. Ali, oduševljenje je bilo kratkog daha. U prirodi čoveka je da želi više, bolje, brže. I posle samo par meseci, čovek se pretvorio u bahatog nasilnika koji je želeo još, još, još. Tako se čovek odluči da konsultuje svoje rođake u inostranstvu i zamoli ih da mu za rođendan ne daju novac, nego da mu daju nešto što bi zadovoljilo sada već bolesne prohteve. Čekanje da novi procesor sa četiri jezgra više stigne bilo je kao držanje malog deteta gladnim čitavih jedanaest dana. Oduševljenje se, opet, nije moglo prikriti kada je kurir zakucao na vrata. Odmah se latio posla i posle njemu dugih pola sata, kompjuter je startovao. X6, X6, X6. Dugo je odzvanjalo u čovekovoj glavi. Svestan činjenice da mu je napajanje staro i slabo, čovek odluči da uzme jače i "napoji" kako novi procesor, tako i ostale komponente čistom guš... strujom. Ali. Sreća nije bila dugog veka.
Jednog dana, kompjuter odbija da se uključi uz užasavajuće zvuke koje je slala matična ploča. Čovek sede i poče da se češe po glavi. Šta bi moglo sada da bude, nije mu bilo jasno. Adrenalin poče da vrišti u žilama a čovek, unezveren, poče da otvara kućište. Nikakvih promena nema. Sve deluje u redu, a opet nije. Posle celodnevnog rasklapanja i sklapanja saznaje da je u stvari taj famozni X6 otišao u večna lovišta. Eh, vraća se na X2. No dobro, vratiće procesor, poslaće mu drugi. A da li je baš tako? Pa i nije. Prodavnica u kojoj je kupljen bila je zatvorena, a od vlasnika ni traga ni glasa. Veselo! Uzima bušilicu, malu burgiju i idemo. Super! Ima novi privezak za ključeve od auta...
Dugo je taj X2 radio posao, te ga čovek odluči obradovati novom pločom. Ode čovek u biiiiip sop i uze jednu od ploča koja je odgovarala ostatku njegove konfiguracije. Došao je kući i sve to natenane sklopio. Super, radi! Ali ni ta sreća nije potrajala. Posle samo dve nedelje, čovek se opet našao u situaciji da sedi i češe glavu sa onim istim naletima adrenalina. Ploča! Nova! O da, otišla i ona u krajeve u kojima ne postoji reč "povratak". Bio je ponovo prinuđen da se vrati na svoju staru ploču koja je nekako, uvek i bila najbolja. Valjda se na taj način tešio, pošto je biiiii sop javio da na lageru ne postoji identična ploča, i pošto ne znaju kada će je biti, bili su prinuđeni da vrate novac. Dobro, idemo ispočetka. Izgleda je čovek shvatio da ne treba biti bahat i ponašati se kao novopečena "gospoja" koja je pre samo par meseci dizala noge po šoferskim kabinama.
Kao nagradu za svoje doticanje tla, čovek odluči da se oduži svom, sada već dotrajalom napajanju, te skupi nešto novca i ode u biiiii sop i kupi novo. Po povratku uoči jedan vrlo čudan problem. Miš radi isključivo na desktopu. Bezobrazno se otima činjenici da postoji i nešto drugo za kliktanje. Da situacija bude gora, radio je na jednom vrlo važnom projektu koji je morao da preda za nekoliko dana.
Agonija je potrajala, ali ne dugo. Rešio je problem miša, i sada može da se posveti ubacivanju novog napajanja. Da, novog. Radilo je čitav jedan dan. Posle toga je odbijalo da pokrene računar. Sada već besan što ga maler ovako udara po sred čela, vrati čovek napajanje i dobije naravno drugo, novo. Eh pa da. Jeste novo ali i nije baš ispravno. Pritiskom na Power dugme, zavrti venilatore i stane. Kraj. Nema više. Ovo je već nešto što se zove maler na kub, te se opet uputi ka servisu. Svi zaposleni su se krstili i nogama i rukama kada su čuli čovekovu bolnu istoriju. Dadoše oni njemu novo napajanje uz molbu da se više ne vraća. E pa tako je i bilo. Konačno je bio srećan! A da li je? Povratkom kući i ubacivanjem novog napajanja, čovek je postao svestan bolne činjenice da mu je sada miš otišao u večna lovišta i da se agonija nastavlja....
Sve je počelo jednog vrelog letnjeg jutra. Zazvonio je telefon i glas sa druge strane reče:"Da li si zainteresovan za moj stari komp?" Čovek, uzbuđen što mu se pruža prilika da svoju sada već vremešnu mašinu pošalje u čistilište, reče sudbonosno "DA". U tom trenutku nije ni sanjao da mu period koji sledi donosi niz veoma stresnih situacija.
Kompjuter je stigao. Oduševljenje se nije moglo prikriti. Konačno dva prava jezgra procesora naspram "virtuelnih" koje je P4 pružala. Jača grafika, više RAM-a i naravno, poprilično prostora za skladištenje podataka. Ali, oduševljenje je bilo kratkog daha. U prirodi čoveka je da želi više, bolje, brže. I posle samo par meseci, čovek se pretvorio u bahatog nasilnika koji je želeo još, još, još. Tako se čovek odluči da konsultuje svoje rođake u inostranstvu i zamoli ih da mu za rođendan ne daju novac, nego da mu daju nešto što bi zadovoljilo sada već bolesne prohteve. Čekanje da novi procesor sa četiri jezgra više stigne bilo je kao držanje malog deteta gladnim čitavih jedanaest dana. Oduševljenje se, opet, nije moglo prikriti kada je kurir zakucao na vrata. Odmah se latio posla i posle njemu dugih pola sata, kompjuter je startovao. X6, X6, X6. Dugo je odzvanjalo u čovekovoj glavi. Svestan činjenice da mu je napajanje staro i slabo, čovek odluči da uzme jače i "napoji" kako novi procesor, tako i ostale komponente čistom guš... strujom. Ali. Sreća nije bila dugog veka.
Jednog dana, kompjuter odbija da se uključi uz užasavajuće zvuke koje je slala matična ploča. Čovek sede i poče da se češe po glavi. Šta bi moglo sada da bude, nije mu bilo jasno. Adrenalin poče da vrišti u žilama a čovek, unezveren, poče da otvara kućište. Nikakvih promena nema. Sve deluje u redu, a opet nije. Posle celodnevnog rasklapanja i sklapanja saznaje da je u stvari taj famozni X6 otišao u večna lovišta. Eh, vraća se na X2. No dobro, vratiće procesor, poslaće mu drugi. A da li je baš tako? Pa i nije. Prodavnica u kojoj je kupljen bila je zatvorena, a od vlasnika ni traga ni glasa. Veselo! Uzima bušilicu, malu burgiju i idemo. Super! Ima novi privezak za ključeve od auta...
Dugo je taj X2 radio posao, te ga čovek odluči obradovati novom pločom. Ode čovek u biiiiip sop i uze jednu od ploča koja je odgovarala ostatku njegove konfiguracije. Došao je kući i sve to natenane sklopio. Super, radi! Ali ni ta sreća nije potrajala. Posle samo dve nedelje, čovek se opet našao u situaciji da sedi i češe glavu sa onim istim naletima adrenalina. Ploča! Nova! O da, otišla i ona u krajeve u kojima ne postoji reč "povratak". Bio je ponovo prinuđen da se vrati na svoju staru ploču koja je nekako, uvek i bila najbolja. Valjda se na taj način tešio, pošto je biiiii sop javio da na lageru ne postoji identična ploča, i pošto ne znaju kada će je biti, bili su prinuđeni da vrate novac. Dobro, idemo ispočetka. Izgleda je čovek shvatio da ne treba biti bahat i ponašati se kao novopečena "gospoja" koja je pre samo par meseci dizala noge po šoferskim kabinama.
Kao nagradu za svoje doticanje tla, čovek odluči da se oduži svom, sada već dotrajalom napajanju, te skupi nešto novca i ode u biiiii sop i kupi novo. Po povratku uoči jedan vrlo čudan problem. Miš radi isključivo na desktopu. Bezobrazno se otima činjenici da postoji i nešto drugo za kliktanje. Da situacija bude gora, radio je na jednom vrlo važnom projektu koji je morao da preda za nekoliko dana.
Agonija je potrajala, ali ne dugo. Rešio je problem miša, i sada može da se posveti ubacivanju novog napajanja. Da, novog. Radilo je čitav jedan dan. Posle toga je odbijalo da pokrene računar. Sada već besan što ga maler ovako udara po sred čela, vrati čovek napajanje i dobije naravno drugo, novo. Eh pa da. Jeste novo ali i nije baš ispravno. Pritiskom na Power dugme, zavrti venilatore i stane. Kraj. Nema više. Ovo je već nešto što se zove maler na kub, te se opet uputi ka servisu. Svi zaposleni su se krstili i nogama i rukama kada su čuli čovekovu bolnu istoriju. Dadoše oni njemu novo napajanje uz molbu da se više ne vraća. E pa tako je i bilo. Konačno je bio srećan! A da li je? Povratkom kući i ubacivanjem novog napajanja, čovek je postao svestan bolne činjenice da mu je sada miš otišao u večna lovišta i da se agonija nastavlja....