imarkovic
PCAXE Apprentice
- Učlanjen(a)
- 24.03.2010.
- Poruka
- 38
- Rezultat reagovanja
- 16
Moja konfiguracija
Otvorio sam ovu temu (koja nije globalna, jer takva tema već postoji) jer imam želju da podelim sa vama svoja iskustva, sa željom pre svega da motivišem (jer ljudi mahom imaju strah, ili manjak volje), zabavim (gde je Linux, tu je uvek zabava), inspirišem svakog ko ima veću ili manju volju za učenjem. Verujem da postoji još neko ko je ljubitelj Linux-a 
Počeo bih od svog prvog iskustva, gde sam se zainteresovao za Linux prvi put, a to je bilo zahvaljujući SuSE distribuciji, instalacija poprilično lagana i na kraju je bio izbor KDE ili Gnome okruženje, dobiješ sve na tacnu, puno programa i svega. Zatim sam čuo za Debian, tu je malo počelo interesovanje kako napraviti samba server, naravno sve GUI i površno, bez mnogo čačkanja. Polako sam dolazio u dodir sa CentOS-om koji je meni delovao zastrašujuće kao i svaki OS bez okruženja
. Ima naravno i sa okruženjem. Pošto sam bio neodlučan, imao sam Debian na fizičkoj mašini kao serverčić sa share-ovanim direktorijumima kroz moju mrežu (što i nije tako lako bilo podesiti kao početnik), napravio sam malu pauzu...
Zatim, raspitujući se dalje kako bih saznao što više, saznao sam za Slackware. Privukao me je jer je Unix-like distribucija, minimalno paketa, minimalistički OS, što znači veoma stabilan, brz, siguran, ujedno ima i ogromnu podršku za hardver (za razliku od FreeBSD-a). Ali meni skroz nepoznat. Nakanio sam se da ga istražim, probam i nakon nekog dužeg perioda zavoleo sam taj sistem, koji je definitivno unikatan. Razlikuje se od ostalih zbog toga što je njegov kreator Patrick Vunderkind zadržao njegovu filozofiju minimalizma, jednostavnosti, pametnog ograničenja. Za Slackware, ko ga poznaje, kažu da je jedan od najadekvatnijih Linux/Unix sistema za onog ko hoće da se edukuje i to je tačno. On te tera da stvari radiš ručno preko terminala, sve mora ručno da se podesi i peške, nema prečica, samim tim se to radi na sasvim pravilan način i znanje se lako usvaja, postaje sve zanimljivije. Slackware nije zezanje, jer je veoma zastupljen i kao ozbiljan serverski sistem pre svega, široko korišćen, samo manje popularan za razliku od RHEL/CentOS-a.
Lično, koristim ga kao samba server u mojoj lokalnoj mreži, sa UFW (uncomplicated firewall), i dhcp server, sa funkcijom slanja mejlova preko Heirloom MailX aplikacije. Negde sam pročitao nečije iskustvo, da mašina na kojoj je instalirana određena verzija Slackware radi ne samo bez prestanka, već bez jednog reboot-a već 15god.. Ne znam da li je to tačno, ali ne vidim razlog da ne bude ako nije nestajala struja .
Što se tiče podrške za hw, na zvaničnom sajtu stoji za minimal system requirements i386 i oko 128Mb ram memorije. Meni je trenutno instaliran na 775 platformi i bez okruženja je, samo terminal, odnosno konzola, pristupom preko ssh. Na screenshot-u je sistem sa mog Raspberry Pi 3-ke, instaliran je Slackware Arm 14.2, postupak za to je malo komplikovan, ali postoji detaljno uputstvo. Za instalaciju na običan PC ili virtuelnu mašinu postoji takođe zvanično uputstvo, ali potrebno je i malo predznanja, svakako možete doći do informacija lako, a i ja sam tu ako zatreba bilo šta, bilo bi mi zadovoljstvo da pomognem.
Da ne davim više, nadam se da je poenta ove teme shvaćena, odnosno moja želja da malo podstaknem još nekog da proba ovaj fantastičan sistem koji mene oduševljava i posle godina korišćenja, pre svega sa ciljem edukacije, razvijanjem Linux skilova, pa i pronalaženje koristi koju sam ja pronašao. Pomenuo bih još nešto, za okruženja, najnovija verzija Slackware-a ima KDE Plasma i XFCE kao native ponuđena okruženja, a takođe može naknadno da se instalira bilo koje drugo, uz naravno ručni rad, jer on nema systemd, nema sa sistemom automatizovani package manager, već to treba da se podesi, pa čak i tada ne može u potpunosti. Cilj je stroga kontrola šta se dešava, sve je ispraćeno.
Počeo bih od svog prvog iskustva, gde sam se zainteresovao za Linux prvi put, a to je bilo zahvaljujući SuSE distribuciji, instalacija poprilično lagana i na kraju je bio izbor KDE ili Gnome okruženje, dobiješ sve na tacnu, puno programa i svega. Zatim sam čuo za Debian, tu je malo počelo interesovanje kako napraviti samba server, naravno sve GUI i površno, bez mnogo čačkanja. Polako sam dolazio u dodir sa CentOS-om koji je meni delovao zastrašujuće kao i svaki OS bez okruženja
. Ima naravno i sa okruženjem. Pošto sam bio neodlučan, imao sam Debian na fizičkoj mašini kao serverčić sa share-ovanim direktorijumima kroz moju mrežu (što i nije tako lako bilo podesiti kao početnik), napravio sam malu pauzu... Zatim, raspitujući se dalje kako bih saznao što više, saznao sam za Slackware. Privukao me je jer je Unix-like distribucija, minimalno paketa, minimalistički OS, što znači veoma stabilan, brz, siguran, ujedno ima i ogromnu podršku za hardver (za razliku od FreeBSD-a). Ali meni skroz nepoznat. Nakanio sam se da ga istražim, probam i nakon nekog dužeg perioda zavoleo sam taj sistem, koji je definitivno unikatan. Razlikuje se od ostalih zbog toga što je njegov kreator Patrick Vunderkind zadržao njegovu filozofiju minimalizma, jednostavnosti, pametnog ograničenja. Za Slackware, ko ga poznaje, kažu da je jedan od najadekvatnijih Linux/Unix sistema za onog ko hoće da se edukuje i to je tačno. On te tera da stvari radiš ručno preko terminala, sve mora ručno da se podesi i peške, nema prečica, samim tim se to radi na sasvim pravilan način i znanje se lako usvaja, postaje sve zanimljivije. Slackware nije zezanje, jer je veoma zastupljen i kao ozbiljan serverski sistem pre svega, široko korišćen, samo manje popularan za razliku od RHEL/CentOS-a.
Lično, koristim ga kao samba server u mojoj lokalnoj mreži, sa UFW (uncomplicated firewall), i dhcp server, sa funkcijom slanja mejlova preko Heirloom MailX aplikacije. Negde sam pročitao nečije iskustvo, da mašina na kojoj je instalirana određena verzija Slackware radi ne samo bez prestanka, već bez jednog reboot-a već 15god.
. Ne znam da li je to tačno, ali ne vidim razlog da ne bude ako nije nestajala struja . Što se tiče podrške za hw, na zvaničnom sajtu stoji za minimal system requirements i386 i oko 128Mb ram memorije
. Meni je trenutno instaliran na 775 platformi i bez okruženja je, samo terminal, odnosno konzola, pristupom preko ssh. Na screenshot-u je sistem sa mog Raspberry Pi 3-ke, instaliran je Slackware Arm 14.2, postupak za to je malo komplikovan, ali postoji detaljno uputstvo. Za instalaciju na običan PC ili virtuelnu mašinu postoji takođe zvanično uputstvo, ali potrebno je i malo predznanja, svakako možete doći do informacija lako, a i ja sam tu ako zatreba bilo šta, bilo bi mi zadovoljstvo da pomognem. Da ne davim više, nadam se da je poenta ove teme shvaćena, odnosno moja želja da malo podstaknem još nekog da proba ovaj fantastičan sistem koji mene oduševljava i posle godina korišćenja, pre svega sa ciljem edukacije, razvijanjem Linux skilova, pa i pronalaženje koristi koju sam ja pronašao. Pomenuo bih još nešto, za okruženja, najnovija verzija Slackware-a ima KDE Plasma i XFCE kao native ponuđena okruženja, a takođe može naknadno da se instalira bilo koje drugo, uz naravno ručni rad, jer on nema systemd, nema sa sistemom automatizovani package manager, već to treba da se podesi, pa čak i tada ne može u potpunosti
. Cilj je stroga kontrola šta se dešava, sve je ispraćeno.