LOGO - Najlaksi Programski Jezik

[Uni]

Cini mi se da moj prvi pokusaj poducavanja programiranja nije prosao po planu, te ovo mogu nazvati pokusaj 2.0. Cilj ovog tutorijala mi je samo da zainteresujem neke od vas ili da vam dam neku malu zanimaciju u slobodno vreme. Ako ste spremni, hajde da pocnemo!

Sta je LOGO?
LOGO se danas smatra jednim od najlaksih i najjednostavnijih programskih jezika. Iako je veoma jednostavan i moze se ceo obraditi u samo 20-30 minuta, obradjuje neke od glavnih principa modernog programiranja, poput funkcija, promenljivih i izraza, koji su prisutni i u svim "velikim" jezicima.

LOGO je napravljen kao jezik namenjen da ljude nauci osnovne koncepte programiranja u LISP-u, ali je vec u ranim danima dobio paznju vecih masa i proglasen je samostalnim jezikom. Jos od svoje prve verzije, namena mu je bila ilustrovanje vektorske grafike putem koda, a svoju slavu je zadobio zahvaljujuci kornjaci koja upravlja rutu kursora. Prve digitalne verzije jezika koriscene su na Atari i Apple II Plus masinama, a izgled je do danas ostao isti u simuliranom DOS-u/Terminalu.

Koriscenje LOGO-a
Posto je jezik sam po sebi jednostavan, nije vam potrebna nikakva alatka osim web pretrazivaca za kompajliranje zadatog koda, iako postoje posebni interpretatori u vidu windows/mac os aplikacija. Jedan od web-based kompajlera koji ja preporucujem jeste Calormen Javascript, koji se moze pronaci na linku ovde.

Glavna radna povrsina u kojoj mozemo videti ilustrovanu kornjacu predstavlja prostor za kompajliranje, dok je mali prozor ispod nje tzv. komandna linija u kojoj cemo unositi izraze.

Osnovne Naredbe
Svaka komanda predstavlja naredbu koju kompajler prevodi i izvrsava je na ekranu. Komande se sastoje iz jedne reci, a mogu sadrzati i argumente, tj. dodatna uputstva za izvodjenje. Spisak osnovnih komandi sadrzi:

• forward - fd (napred)
• backward - bk (nazad)
• left- lt (rotiranje ulevo)
• right - rt (rotiranje udesno)
• clearscreen - cs (ciscenje ekrana)

Svaka naredba sadrzi skraceni, ekvivalentni oblik i mozete koristiti bilo koji od ova dva po izboru. Vec pomenuti argumenti moraju stajati uz svaku od ovih naredbi osim clearscreen koja stoji samostalno. Argumente od naredbi odvajamo jednim praznim karakterom, tj. razmakom i zajedno sa naredbom unosimo u komandnu liniju, a zatim pritiskamo ENTER. Recimo da zelimo da nacrtamo kvadrat, unecemo sledece:

fd 100
rt 90
fd 100
rt 90
fd 100
rt 90
fd 100

Ovaj kod znaci da se prvo kursor (kornjaca) pomera 100 LOGO jedinica unapred, zatim rotira za 90 stepeni udesno i takvu akciju ponavlja 3 puta, dok na kraju zavrsava pokretom 100 piksela unapred i docrtava zavrsnu liniju.

Ako smo nesto pogresili, mozemo ocistiti ceo ekran koriscenjem clearscreen naredbe, sto ce kornjacu vratiti u pocetnu poziciju takodje.

Primetili ste da se logo po fabrickim postavkama orijentisa ka gore pri funkciji forward. Ovo je posledica koriscenja XY koordinatnog sistema, u kome je X horizontalna, a Y vertikalna osa. Pocetna, centralna pozicija kornjace se nalazi u tacki (0,0), a u zavisnosti od kompajlera sirina moze biti ogranicena, najcesce na 255 jedinica.

Izrazi
Vec sam pomenuo da mozemo svaku naredbu uneti u novi red, ali to je moguce uciniti i iz istog reda koriscenjem izraza. Izrazi omogucuju unosenje vise naredbi i njihovih argumenata, razdvojenih praznim karakterom jedne za drugima u istom redu. Recimo da zelimo da rekonstruisemo prethodni primer, dovoljno je da unesemo sledecu liniju koda i pritisnemo ENTER.

fd 100 rt 90 fd 100 rt 90 fd 100 rt 90 fd 100

Sada hajde da unesemo cs (clearscreen) kao poslednju naredbu u izrazu i pritisnemo ENTER.

fd 100 rt 90 fd 100 rt 90 fd 100 rt 90 fd 100 cs

Primeticete da se nista nije promenilo na ekranu, to je zato sto je logo toliko lagan sto se tice sistemskih resursa tako da u samo delicu sekunde zavrsava sve naredbe i tako i cisti sve na ekranu. Ovo vam govori da ce nekada vise redova dovesti do razlicith rezultata, tj. da su izrazi u nekim situacijama veoma korisni, a u nekima i

Kontrole Kornjace i Olovke
LOGO poseduje veliki broj naredbi za crtanje osim prethodno navedenih, a neke od korisnijih ukljucuju i :

• penup - pu ("dizanje olovke")
• pendown - pd ("spustanje olovke")
• hideturtle - ht (sakrivanje kornjace)
• showturtle - dt (prikazivanje kornjace)
• setpensize (promena velicine olovke)
• home (povratak u centar)
• setxy

Pendown i Penup naredbe govore kornjaci da li da ostavi mastilo ili ne, za sobom dok se krece, dok Hideturtle i Showturtle sakrivaju ili prikazuju kornjacu, ali ne i mastilo i sve cetiri se koriste bez argumenata. Home ukazuje kornjaci da se vrati u pocetnu poziciju te takodje ne zahteva dodatne argumente, ali moze ostaviti trag za sobom, a na slican nacin mozete podesiti poziciju kornjace u koordinatnom sistemu koriscenjem setxy naredbe i navodjenjem dva broja (x, odnosno y), razdvojena razmakom (recimo setxy 100 20). Setpensize je komanda koja moze promeniti sirinu olovke za crtanje (u pikselima), te zahteva jedan argument mada cete je redje koristiti.

Obrada Teksta
LOGO izmedju ostalog moze ispisati i tekst na ekranu, kao i isprazniti istoriju komandi. Glavna opcija ovde jeste naredba label, koja ispisuje zadati tekst u navedenom smeru. Zapamtite da morate pre teksta navesti jedan znak navoda, kao u primeru ispod, a u zavisnosti od rotacije kornjace tekst ce biti ispisan u razlicitim smerovima.

label "Ja kucam kod u LOGO-u!

Ukoliko ipak zelite da ispraznite listu unesenih komandi, naredba cleartext, odnosno ct bez dodatnih argumenata obavlja taj posao.

Promenljive
Sve podatke, nas racunar cuva u odredjenim memorijskim prostorima, koji poseduju svoje adrese. Ove adrese, najcesce se zapisuju u vidu heksadecimalnog zapisa, te su brojevi poput 0x2A246F10 teski za pamcenje. Jedan metod olaksavanja, programeri su proizveli te u vidu tekstualnih imena mozemo zapisati tacnu adresu memorije. Ovakve strukture se zovu promenljive. Kada jednom kreiramo promenljivu, mozemo je pozivati po njenom imenu, koristiti je u daljem toku programa ili menjati njenu vrednost.

**U ovom delu tutorijala pa nadalje, preporucujem da instalirate MSWLogo koji mozete preuzeti ovde

Svaka promenljiva ima svoje ime i svoju vrednost. Oblik kreiranja promenljivih u LOGO-u se svodi na oblim make "naziv vrednost, gde vrednost mozemo zameniti celim brojem, brojem sa pokretnom tackom ili recju u obliku "rec. Primeri se nalaze ispod.

make "rec "kompjuter

make "ceo_broj 12

make "polovina 0.5

Ako pozelimo da neku od promenljivih ispisemo na ekranu, koristicemo naredbu print :promenljiva (pri pozivanju/referisanju promenljivih koristimo : ispred njenog naziva).

print :polovina

Aritmeticke Operacije sa Brojevima
LOGO takodje podrzava i cetiri osnovne aritmeticke operacije, kao i dosta naprednijih ali zasada vas necu mnogo zamarati time. Operatori se nalaze u oblicima + - * i / u znacenju sabiranja, oduzimanja, mnozenja i deljenja. Svaka od ovih moze se koristiti dodavanjem izmedju dve promenjive ili staticke vrednosti.

make "zbir :vrednost1 + :vrednost2

print 2 * 5

Neke od nekih naprednijih naredbi ukljucuju korenovanje, stepenovanje, kao i par logaritamskih operacija, ali vam je dovoljno da znate samo dve sqrt (kvadratni koren) i power (na stepen).

print sqrt 2

print power 10 3

Ponavljanje (Petlje)
Svaki napredan programski jezik poseduje tzv. petlje, sto omogucava ponavljanje tj. iteracije veceg broja komandi. Recimo, za crtanje najobicnijeg kvadrata, 4 puta smo morali da ponovimo isti blok koda, da bismo ovo ubrzali tu je sema repeat broj [komande], gde broj menjamo celobrojnom vrednoscu, a komande jednim izrazom, kao sto je :

repeat 4 [rt 90 fd 40]

Moguce je i "gnezditi" petlje, te ponavljati ponavljanja kao sto je :

repeat 4 [fd 20 repeat 4[rt 90 fd 40]]

 

[Uni]

Nasumicni Brojevi
Ponekad je interesantno imati mogucnost nepredvidivih akcija, te LOGO nudi i naredbu random, koju prati jedan celobrojni argument. Akcija jednostavno generise nasumicni broj izmedju 0 i prethodnika navedenog argumenta. Recimo random 200 generise broj izmedju 0 i 199. Naravno ako vi zelite da podignete raspon, mozete uvecati krajnju vrednost.
Slucajan broj izmedju 0 i 199 :

print random 200

Slucajan broj izmedju 54 i 199 :

make "num random 145
print :num + 54

Funkcije
Funkcije predstavljaju nacin cuvanja vise naredbi u "paketu". Recimo da zelite da nacrtate trougao na ekranu, onda je dovoljno jednom definisete funkciju sa nazivom "trougao" i moci cete da je koristite kao i svaku drugu naredbu u LOGO-u. Sablon je sledeci :

to ime_funkcije
   naredba1
   naredba2
   naredba,,,
end

Ako zelimo da nacrtamo jednakostranicni trougao, dovoljno je da definisemo funkciju trougao u sledecem obliku:

to trougao
   rt 30
   fd 100
   rt 120
   fd 100
   rt 120
   fd 100
end

Sada ako unesemo trougao u komandnu linuju, videcemo sve akcije ponovljene jednom i trougao nacrtan na ekranu. Kod mozemo malo srediti te upisati i dobiti isti rezultat:

to trougao
   rt 30
   repeat 3 [fd 100 rt 120]
end

Posto ne zelimo da svaki trougao ima istu velicinu, mozemo definisati i sopstvene argumente, koriscenjem forme :naziv kao u primeru ispod :

to trougao :n
   rt 30
   repeat 3 [fd :n rt 120]
end

Pozivanje se vrsi isto kao i sa podrazumevanim naredbama, po sablonu naredba argument ili u nasem slucaju npr. trougao 20
Ukoliko smo pogresili u nekoj liniji koda, funkciju je moguce izmeniti ponovnim definisanjem.
A sada, da bih vam zagolicao mastu, zamolicu vas da ponovite funkciju trougao vise puta i vidite finalni rezultat.

Donosenje Odluka
Program mora biti sposoban da se ponasa u skladu sa situacijom. Ovde se koriste if upit i while petlja. If prima jedan argument koji proverava zadati slucaj. Ukoliko je povratna vrednost 0, tj. true dalji tok upita se izvrsava, a suprotan ishod dovodi do preskakanja upita. Forma upisvanja if upita je :

if uslov [neredbe]

if :n < 10 [fd 5 rt 45]

Ako ipak zelimo da ponavljamo neku radnju vise puta, petlja while nam to omogucava. Oblik petlje je slican :

while [uslov] [naredbe]

while [:n < 10] [
 rt 30
 fd 20
 make "n :n + 1
]

Rekurzija
Jedan od osnovnih principa programiranja predstavlja rekurzivno resavanje problema. Funkcije koje su rekurzivne pozivaju same sebe. Sad verovatno razmisljate da ce rekurzija ici u nedogled obzirom da ce se konstantno izvrsavati iznova i iznova. Ovo predstavlja prakticnu upotrebu if i while naredbi, pri cemu za zaustavljanje funkcije koristimo naredbu stop. Recimo da zelite da nacrtate klasicnu spiralu, koristicete sledecu funkciju :

to spirala_rekur :n
   if :n < 1 [stop]
   fd :n
   rt 20
   spirala_rekur 0.95 * :n
end

Ovde bih zavrsio ovaj, malo druzi, tutorijal i prepustio vama da vidite sta mozete napraviti.

 

[Uni]

Samo jedan mali dodatak ako se neko pita zasto svaki code blok kaze Python, to je zato sto postoji biblioteka Turtle za prosirivanje Pythona koja uvodi podrsku za LOGO naredbe, pa sam mislio da je to najbolji nacin da prikazem kod.

 

[Raspucin]

aj daj neki primer,pravi programcic da ljudi vide konkretno


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[Uni]

Na zahtev cenjenog clana @Zivko, evo par konkretnih primera u obradi od lakse do malo kompleksnije grafike

Kvadrat

rt 90
fd 100
rt 90
fd 100
rt 90
fd 100
rt 90
fd 100

Jednakostranicni trougao

rt 30
fd 100
rt 120
fd 100
rt 120
fd 100

Petougao

lt 90
fd 50
rt 72
fd 100
rt 72
fd 100
rt 72
fd 100
rt 72
fd 100
rt 72
fd 50

Krug

repeat 360 [rt 1 fd 3]

Krst

fd 40 rt 90 repeat 4 [fd 40 lt 90 repeat 2 [fd 40 rt 90]]

Isprekidani Kvadrat

repeat 4 [fd 30 pu fd 30 pd fd 30 rt 90]

Presek Kvadrata

repeat  8 [repeat 4 [fd 100 rt 90] rt 45]

Skrabotina

repeat 1000 [fd 10 rt random 360]

Spirala

to spirala_rekur :n
   if :n < 1 [stop]
   fd :n
   rt 20
   spirala_rekur 0.95 * :n
end

spriala_rekur

Kvadratna Spirala

to spirala
   make "n 1
   while [:n < 100] [
      make "n :n + 5
      fd :n rt 90
   ]
end

spirala

Ako neko ima vremena nek proba da nacrta sekiru u LOGO-u pa nek pokaze kod ako sme

 

[SkazzY]

Svaka cast za trud, ali bolje da si napisao za C ili cak i Python nego za ovo. To su glavna 2 jezika na kojima se uci programiranje trenutno.

 

[Uni]

Svaka cast za trud, ali bolje da si napisao za C ili cak i Python nego za ovo. To su glavna 2 jezika na kojima se uci programiranje trenutno.

C ne bih obradio, vec C++ posto tehnicki sav kod koji radi u C-u radi i u C++-u. A LOGO i Python imaju slicnu sintaksu pa planirma da nastabim danas/sutra sa pythonom.

Mada ce trebati dosta vise vremena i meni da pisem i onome ko hoce da uci

 

[SkazzY]

Osnove su iste radio ti u C ili C++. Koliko ja vidim sintaksu da, ali primenu i mogucnosti ni blizu. Baci PM ako hoces neke materijale.

 

[Uni]

Osnove su iste radio ti u C ili C++. Koliko ja vidim sintaksu da, ali primenu i mogucnosti ni blizu. Baci PM ako hoces neke materijale.

C i C++ su isti jezici samo je C++ napredniji. Nema razlike nikakve, sem vece podrske biblioteka u C++. Radim i radio sam u oba vec nekoliko godina, nema potrebe da mi objasnjavas.

Oba su low-level, sitanksa je ista itd. Jedina razlika su vec napomenute biblioteke i nema potrebe danas koristiti C sem ako ga davno nisi naucio tj. pre verzije C++ 11, koja je napravila ogroman iskorak u odnosu na C. Recimo stdio.h je C biblioteka za IO, dok je to u C++ iostream, ali C++ podrzava oba. C++ je cak i nastao kao prosirenje za C. Naravno da ima razlike izmedju poslednje verzije C-a i C++-a jer ne C davno zapostavljen isto kao sto ima velike razlike izmedju C++ 98/03 i C++ 11/14/17.

Edit: Vidim da sam zaboravio da doam da je C++ objektno orijentosan, sto C nije, tako da se C zato ni ne koristi mnogo za GUI softver. Tesko da ces moderan operativni sistem lako napisati i u cistom C-u j biti u mogucnosti da ga azuriras.

 

[SkazzY]

Osnove su iste radio ti u C ili C++.

Ovo se odnosi na C i C++. Radio u oba, znam sta mi pricas.

Koliko ja vidim sintaksu da, ali primenu i mogucnosti ni blizu. Baci PM ako hoces neke materijale.

Ovo se odnosilo na Python i LOGO.

Ne osporavam koliko znas, koliko si radio itd. Ja mogu da ti ponudim pomoc ako negde zategne nesto posto imam malko vise iskustva od tebe (koliko se secam tek si upisao srednju pa pretpostavljam u odnosu na to, nemam ni ja bog zna koliko iskustva :shrug: ). Za materijale sam mislio da ti ih posaljem da mozes neke primere i tekstove da iskoristis da ne pises sve sam. Lepo je videti da neko pre ucenja u skoli pocne da se bavi programiranjem.

 

[Uni]

Ovo se odnosi na C i C++. Radio u oba, znam sta mi pricas.

Ovo se odnosilo na Python i LOGO.

Ne osporavam koliko znas, koliko si radio itd. Ja mogu da ti ponudim pomoc ako negde zategne nesto posto imam malko vise iskustva od tebe (koliko se secam tek si upisao srednju pa pretpostavljam u odnosu na to, nemam ni ja bog zna koliko iskustva :shrug: ). Za materijale sam mislio da ti ih posaljem da mozes neke primere i tekstove da iskoristis da ne pises sve sam. Lepo je videti da neko pre ucenja u skoli pocne da se bavi programiranjem.

Sry, nismo se razumeli

Nisam skontao da se ono drugo odnosi na Python i Logo i slazem se sasvim